Електронски бруј монитора се појача као да се у њему насељава рој оса. Из даљине је допирало бубњање и прве, још неразговетне речи. Велики пипак хоботнице се укочи; и она је ослушкивала.
- А певање и секс? – зачу се први јасан глас.
- Обећао је, зато сам гледала, а богме, и читала... – додаде други.
Аутор визуелног романа се трже – на гледаоце/читаоце потпуно је заборавио. Понела га је игра у тексту, захтевнија и занимљивија него што је замислио.
На другом крају креативног честара који је створио претећи су се љуљали тамни пипци огромне хоботнице као опомена.
- Пуцања је било, то да – настави први глас. – Нешто мало и ватромета...
- Али певање и секс! – огорчено се јави други глас. – Тога, ни малчице!
Аутор визуелног романа усплахирено чукну монитор.
Без резултата.
Он брзо пригрли тастатуру и из магле и ништавила изрони Мистер New Wave.
Аутор незадовољно одмахну главом: сада му треба објаснити проблем и шта би све могао да уради.
Али Мистер New Wave је већ све знао.
- Хоћете певање и секс? – упита он прелећући погледом множину различитих гледалаца/читалаца. – Има и тога, него шта! У визуелном роману нема да нема! Али уверили сте се и сами: све добре ствари су невидљиве!
Зачу се писак ауто-сирене и Мистер New Wave усплахирено објави:
- И запамтите – ова игра траје и када се заврши. А зове се: Опремање Темељ-куће!
Јављајте се, јављајте...
Он махну, лако се наклони и отрча у дубину екрана размичући коврџе магле које су надирале са свих страна.
На хоризонту, једва видљиво од сумаглице, уздиже се тамна громада истежући пипке.
Једно велико око затрепта и бљесну опасном црвеном светлошћу у чијој се зеници огледала празна арена у магли и ауто који је убрзано одмицао друмом.
Далек, храпав глас јекну и испуни простор као притајена грмљавина пуна претњи:
- Ym Emag Sah ON Eman!
Миливој Анђелковић
Следећи наставак > 17. Сачекуша у четвртој димензији...
Нема коментара:
Постави коментар