Продоран хук и ситан метални звекет, снажнији и ближи него раније, распара ваздух изнад њих. Звучало је као да нека небеска композиција пролази поред спуштених рампи и нестаје, односећи и шине за собом. Сви дигоше главе.
- Невероватно, мораћу да нађем капи за очи – збуни се Амик. – Учинило ми се да сам видео...
- Да, и ја сам! – потврди ка5ан. – Римски легионари у комплетној ратној опреми! Негде журе, надам се да није због нас...
- Лете, прелећу... – отеже MNW. – У ком смо то миленијуму, биће да смо се нешто збунили...
- Пореметили смо временско-просторне координате – покушавао је Прекобарац да разјасни. – Легионари су прошли ко зна кад у прошлости, али је њихова слика, као закаснели одраз у огледалу, сада дошла до нас.
- А звук? – запита Златана. – То метално звецкање оружја о оклопе и штитове...
- Моја драга је у праву! – прихвати ка5ан одмах. – Слика, звук и опажај у истом тренутку,,,
- То значи да смо и ми и они у истој просторно-временској пукотини, ма шта то значило – настави Амик.
- И да ће и Цезар, или како се већ зове актуелни император, убрзо знати где смо – забрину се ка5ан. - Мењамо позицију, одмах!
- Ако нас негде чекају, то је на Дунаву... – замисли се Раде. – Али моје визије све нешто засењује, футур ми емитује исфур и нека створења...
- Бели слонови или бели мишеви? – упита Амик гласом доктора који зна тачну дијагнозу.
- Ама не – Раде није наседао на провокацију. – Ова лебде изнад воде, не могу да их идентификујем.
- Идемо уз речицу! – одлучи ка5ан. – Висок је водостај, тамо ћемо се лакше сакрити него на Дунаву.
И Арго заплови низ безимену речицу. Блистала је на сунцу као треперава течна светлост из већ заборављених бајковитих прича.
Упловили су у узан водени пролаз оивичен жбуњем и дрвећем. Грање се чешало о бокове брода, узнемирене птице су полетале тик испред прамца.
- Ако има мајмуна или гусара, могу да нападну брод! – унервози се ка5ан. – Морамо да изађемо из ове тескобе што пре – одлучи он и убрза пловидбу.
Грање забубња по боку и огради Арга. Завесе од лишћа су пролетале поред њих као бескрајни зелени зид.
Најзад се речица мало рашири. Сви одахнуше.
- Рекли сте: мајмуни или гусари – упита Амик. – Пре ћемо видети мајмуне, за гусаре је прерано!
И он показа ка обали.
- Прашума! – препознао је Прекобарац. – Ко зна колико стара!
- Има ли праљуди? – запита Златана.
- Праживотиња, сигурно – одговори Раде.
- Јесу ли опасне? Оне једу лишће...
- Лишће? – зачуди се Раде. – Сабљасти тигар? Водене аждаје? Сумњам... Али нешто се појављује испред нас... Мој футур је дао исфур исфуру па сада...
- Господо – прекиде га ка5ан. – Ситуација постаје озбиљна. Брод не може да се заустави. Угасио сам моторе, а видите,,,
Заћуташе, прели их тишина. Само пљускање таласа о прамац који је и даље секао воду, све брже. Речица се, на њихову срећу, прошири и сада су пролетали, такорећи изнад воде.
- Нека сила нас вуче – забрину се Амик. – Каква? Где?
- Рећи ћу вам... – Раде је зурио у прамац, као да је будућност већ иза њих. – Појавиће се нешто огромно и дуговрато... Спљоштена глава која маше ка нама...
- Ви ме плашите! – зајеча Златана и приби се уз ка5ана који је заштитнички обгрли.
- Да није бела жирафа! – Амик није одустајао од саркастичних примедби.
- Није бело, више сиво-браонкасто и пламено... – покушавао је Раде да проникне у будућност. – Мој футур је...
- Ено тамо! – узвикну Прекобарац показујући на обалу. – Ко би рекао да ћемо ТО видети!
- Аух! – забрину се Амик. – Извини Раде. За тебе је ово боље него беле приказе, али за све нас? Где смо то доспели?
- У пра-време, господо! – изјави Прекобарац и стеже уз себе моћни штап, свог Буџислава.
- Прашума, праживотиње, пра-време... – огласи се MNW. – Ваш осећај за историју и традицију се толико деформисао...
- Не тупи, дечко! – одсече Раде. – Пусти ментора да се искаже. Јер, видим, односно чујем... Биће још горе... Седите на палубу и држите се. Што чвршће! Биће толико горе да после тога може да буде само бо...
Пискав звук из захвати, као звучни оркан. Брод је пловио, летео и нестајао, а хујање је све више...
Раде се осврте: - Зарибао мотор или мењамо димензију?
- Знао сам – проговори Амик. – Праисторија ће покушати да исправи историју...
- Господо – свечаним гласом проговори Прекобарац: - Придружићемо се већини...
MNW резигнирано закључи: - Оде још један мој живот...
- Сва срећа – огласи се Златана - да сам јутрос обукла нови комплет.
- Драга, не брини – обгрли је ка5ан. – Пронаћи ћу те и ако постанемо амебе...
А тада...
Арго је лагано клизио дуж обале, као да лебди на тихим таласима. Ка5ан одахну и погледом обухвати палубу – сви су били ту. Ошамућени, збуњени и заплашени, али неозлеђени.
- Оно тамо... Што блиста! – јекну Златана и показа ка обали. – То је... моје сестре Сунчице!
OVAJ VIDEO JE PROBA / DA LI I KAKO FUNCIONIŠE USRED TEKSTA. A MOŽETE I DA POSLUŠATE, PESMA JE VANSERIJSKA...
- Сестра? Моја свастика? – збуни се ка5ан.
- Ја ћу то најлакше – први се снашао Прекобарац. Са својим моћним штапом, Буџиславом у руци, одлебде је до обале. Вратио се са дијадемом у руци, као да лебди на сјају злата и дијаманата.
Златана је опрезно узела дијадему у руке.
- Сунчице! – прошаптала је. – Шта је са тобом? Где си?
- Желите ли да знате? – упитао је Раде. – То може да буде непријатно...
- Какво питање! – љутнуо се ка5ан. – Па то је моја свастика!
- Сазнаћемо, ако то заиста желите – укључио се Прекобарац. – Предмети памте оно што ми заборављамо. Њихова аура чува део наше прошлости... Али морамо у Маглену собу па ће нам Судбомер...
- По нашки - Срећко! – убацио је Раде.
- ... нешто рећи о вашој сестри Сунчици...
Миливој Анђелковић, с. р.
У следећем наставку у «Насељавању Византије» гостује аутор посебног прилога - Стеван Шарчевић: «Сунчица»!!! - http://vizant.blogspot.com/2010/12/stevan-sarcevic-suncica-37-nastavak.html
Аутори фотографија по редоследу појављивања:
Author User Caliga10 on en.wikipedia 500px-1st_century_legionaries.JPG
OdrazNaDisku by bibliosopher 1472281936_9efc99f496.jpg
Patke by paladinsf 4131729083_e8852aff57.jpg
NizRecicu by Lori Rivera 2956189202_b4766fcafe.jpg
Suma stara 00reysdal_boloto.jpg
Dinosaurus Аmika, by Rusty Russ 4762680780_c7d6740890.jpg
Tunel i Buka 1, 2, 3 – Amika, by Stuck in Customs, by Author Debianux.
Tisina by citx 5038800639_5caf187426.jpg
Video http://www.youtube.com/watch?v=DLudAkC7Q3M
Obala Dougie Mathieson SetonSandsGullane31.jpg
Dijadema own work by Wolfgang Sauber 512px-Goldschmuck_-_Diadem.jpg
Srećko Blejk
Нема коментара:
Постави коментар