Да те нису њине руке такле
Не би мени било ове магле...
певушио је Прекобарац потихо, за себе.
- Ој! – огласи се Раде. – Значи, то је та велика, маглена тајна... Која заноси генерације...
- Није то шала, господо – озбиљног лица прозбори ка5ан 5ровић. – Била је тако густа да се није могло проћи. Домаћини су вилама разгртали стазицу до свог дома, а на главним правцима непрекидно су зујале моторне разгрталице...
- И тако је то трајало, и траје, и трајаће – запева Раде.
- Не претерујте, госпо`н Раде. – побуни се ка5ан. – И маглени Месец има своје мене. И помрачење... Трајало је док Велики ДАТО није...
- Велики ДАТО? – упита Амик шарајући очима по осталима.
Раде слеже раменима, Прекобарац обори очи као да у томе има и његове кривице.
- Ма није могуће! – запрепасти се ка5ан. - Не знате шта је, ко је Велики ДАТО! У каквом ви то срећном граду живите?
- У Амикарсу – објасни Амик. – Ено, са десне стране имате службени назив. Видите оно http://www.amika.rs/
- Ах, то... – уздахну ка5ан. – Знао сам да је нешто скрајнуто... Е, па, господо – поче он важним гласом – Велики ДАТО је ово... – и он хитро гурну шаку у црнкасти прамен магле који је, важно и осамљено, лебдео у простору и брзо га рашчешља.
- Ех, не, не, ово су неки локални... Само да уловим главног..
Ка5ан проџара по сивим локнама око себе, зграби највећу и отвори је.
- Ево га, господо! Част ми је да вам представим Демократског Ајатолаха Тоталне Оптимализације, познатијег као Велики ДАТО! И да наставим. Дакле, магла је трајала док овај Велики ДАТО није потражио пречицу до Северног пола.
- Шта ће тамо? – зачуди се Раде. – Залудан поп или има јак разлог?
- Како – шта ће? – узбуди се ка5ан. – Да својом ногом стане на сам врх земљине кугле! Замислите глобус, да га сад не тражим по овом маглуштини, и Великог ДАТОа на њему. Како вам делује?
- Сумњиво – одговори Амик.
- Позерски – додаде Прекобарац.
- Склиско – објави Раде. - Оклизнуће се низ неки глечер и набити муда на полутар. Падањем се добија убрзање...
- Хм, хм – кашљуцну ка5ан. – Може да буде... Или ће да бидне... Тек, ни Велики ДАТО није могао да прође. Магла је толико очврсла да није успео ни ногу да спусти на земљу, а камоли да дође до Северног пола!
- Није могао? – зачуди се Прекобарац. – Зашто је није прелетео?
- Онда нема пречице – објаснио је ка5ан. – А пречице су свуда, и у свему, најважније, као што и сами знате... Велики ДАТО је ту пречицу просекао кроз маглу и да се не би опет затварала разбуцао је све MGL преносе у околини. Главни Маглени торањ и MGL студио, репетиторе и одашиљаче...
Ка5ан застаде да узме ваздух, а у уста му се ушуња краћа серија са документарно- уметничким претензијама. – Пух – избаци је он гадљиво.
Не би мени било ове магле...
певушио је Прекобарац потихо, за себе.
- Ој! – огласи се Раде. – Значи, то је та велика, маглена тајна... Која заноси генерације...
- Није то шала, господо – озбиљног лица прозбори ка5ан 5ровић. – Била је тако густа да се није могло проћи. Домаћини су вилама разгртали стазицу до свог дома, а на главним правцима непрекидно су зујале моторне разгрталице...
- И тако је то трајало, и траје, и трајаће – запева Раде.
- Не претерујте, госпо`н Раде. – побуни се ка5ан. – И маглени Месец има своје мене. И помрачење... Трајало је док Велики ДАТО није...
- Велики ДАТО? – упита Амик шарајући очима по осталима.
Раде слеже раменима, Прекобарац обори очи као да у томе има и његове кривице.
- Ма није могуће! – запрепасти се ка5ан. - Не знате шта је, ко је Велики ДАТО! У каквом ви то срећном граду живите?
- У Амикарсу – објасни Амик. – Ено, са десне стране имате службени назив. Видите оно http://www.amika.rs/
- Ах, то... – уздахну ка5ан. – Знао сам да је нешто скрајнуто... Е, па, господо – поче он важним гласом – Велики ДАТО је ово... – и он хитро гурну шаку у црнкасти прамен магле који је, важно и осамљено, лебдео у простору и брзо га рашчешља.
- Ех, не, не, ово су неки локални... Само да уловим главног..
Ка5ан проџара по сивим локнама око себе, зграби највећу и отвори је.
- Ево га, господо! Част ми је да вам представим Демократског Ајатолаха Тоталне Оптимализације, познатијег као Велики ДАТО! И да наставим. Дакле, магла је трајала док овај Велики ДАТО није потражио пречицу до Северног пола.- Шта ће тамо? – зачуди се Раде. – Залудан поп или има јак разлог?
- Како – шта ће? – узбуди се ка5ан. – Да својом ногом стане на сам врх земљине кугле! Замислите глобус, да га сад не тражим по овом маглуштини, и Великог ДАТОа на њему. Како вам делује?
- Сумњиво – одговори Амик.
- Позерски – додаде Прекобарац.
- Склиско – објави Раде. - Оклизнуће се низ неки глечер и набити муда на полутар. Падањем се добија убрзање...
- Хм, хм – кашљуцну ка5ан. – Може да буде... Или ће да бидне... Тек, ни Велики ДАТО није могао да прође. Магла је толико очврсла да није успео ни ногу да спусти на земљу, а камоли да дође до Северног пола!
- Није могао? – зачуди се Прекобарац. – Зашто је није прелетео?
- Онда нема пречице – објаснио је ка5ан. – А пречице су свуда, и у свему, најважније, као што и сами знате... Велики ДАТО је ту пречицу просекао кроз маглу и да се не би опет затварала разбуцао је све MGL преносе у околини. Главни Маглени торањ и MGL студио, репетиторе и одашиљаче...
Ка5ан застаде да узме ваздух, а у уста му се ушуња краћа серија са документарно- уметничким претензијама. – Пух – избаци је он гадљиво.
– Видите, господо – настави он – све то ништа није вредело. Магла је и даље била чврста и неначета... И тек тада је открио да се овде MGL пренос чува, пласти и лагерује свуда и на сваком месту. Испод мостова, ево видите...
... у аутобусима и возовима, зградама и школама, чак и у дечјим ношама..
... видите и сами како то опасно изгледа! И све је то очистио.
... у аутобусима и возовима, зградама и школама, чак и у дечјим ношама..
... видите и сами како то опасно изгледа! И све је то очистио.
Морао је, није имао избора – пречица до Северног пола мора да буде проходна! И, тако, магла нестаде!
- Е, нека му је алал! – узвикну Амик у складу са својим именом.
- Истим добром нека му се врати! – прихвати Раде. – И нека чува муда!
- Е, нека му је алал! – узвикну Амик у складу са својим именом.
- Истим добром нека му се врати! – прихвати Раде. – И нека чува муда!
Следећи наставак > 8. Како је садашњост претрчала у вечност -http://vizant.blogspot.com/2009/03/8.html
Нема коментара:
Постави коментар