- Тако је Велики ДАТО победио маглу! – слављеничким гласом објасни ка5ан. – То ће у историји бити записано као Велика Маглена Победа!
- А тамо господо, не може да буде празно, празњикаво, танушно и провидно, не дај боже кичерски плавкасто! Не, све мора да буде испуњено. И то густим и опипљивим садржајем који ће свако моћи да заграби када, како и колико жели...
- У историји? – сумњичаво запита Амик.
- Хоће, до прве ревизије – објасни Раде.
- Шта је било отом-потом? – нестрпљиво се распита Прекобарац разгрћући камаре сиво-громуљавог ваздуха око себе.
- Шта је могло да буде? – реторски запита ка5ан. – појавио се чист, прозрачан ваздух. Ту и тамо прогорео од паљевина и светлуцав од уранијума...
- Али осиромашеног! – вајкао се Раде.
- Шта да радимо? – уздахну ка5ан. – Победник је тако изабрао и онај чисти, пунокрвни уранијум сачувао за себе.
- Себично од тако дивног створења – уздахну Амик.
- Али ефикасно! – објасни ка5ан. – Ево, видите, овако сада изгледа просечан становник ДАТОније.
- Нови еталон лепоте! – одушеви се Прекобарац.
- Дивно! – сложи се Амик.
- Светлуца, видите и сами. И то од рођења и дуго после – не дај боже – смрти...
- Све је то лепо и блиставо – окретао се Раде око себе – али где је, овде, сада, тај чисти ваздух? Онај који је велики победник донео?
- Садашњост врши десант на будућност! И? Заузима је!
- Хоће, до прве ревизије – објасни Раде.
- Шта је било отом-потом? – нестрпљиво се распита Прекобарац разгрћући камаре сиво-громуљавог ваздуха око себе.
- Шта је могло да буде? – реторски запита ка5ан. – појавио се чист, прозрачан ваздух. Ту и тамо прогорео од паљевина и светлуцав од уранијума...
- Али осиромашеног! – вајкао се Раде.
- Шта да радимо? – уздахну ка5ан. – Победник је тако изабрао и онај чисти, пунокрвни уранијум сачувао за себе.
- Себично од тако дивног створења – уздахну Амик.
- Али ефикасно! – објасни ка5ан. – Ево, видите, овако сада изгледа просечан становник ДАТОније.
- Нови еталон лепоте! – одушеви се Прекобарац.
- Дивно! – сложи се Амик.
- Светлуца, видите и сами. И то од рођења и дуго после – не дај боже – смрти...
- Све је то лепо и блиставо – окретао се Раде око себе – али где је, овде, сада, тај чисти ваздух? Онај који је велики победник донео?
- Око нас господо, око нас! – изненади се ка5ан. – Како не схватате, господо? Јасноћа и светлост морају бити испуњени садржајем! Иначе су сјај празнине, зар не? Видите, ми смо они ретки срећници који живе после краја историје. Када створите све најбоље, идеално, савршено, хармонично, складно и саморегулативно друштво, шта ће вам историја? Од овога нема бољег! И историја сама себи каже – СТОП! Марш у сумњиву, променљиву и тамну прошлост! Историја тада престаје да тече јер од најбољег нема бољег, нема другачијег, нема новијег, нема новог! И шта се тада догађа? Нешто епохално, оно што су одувек сањале све религије и идеологије! Видите, ево...
- Садашњост врши десант на будућност! И? Заузима је!
- А будућност, ни она не седи у запећку! Та будућност - која је у исти мах и наша садашњост - она...
...она трчи, спринта, спонтано претрчава! Где? У вечност, наравно, господо! У вечност!!! - дивио се ка5ан.
...она трчи, спринта, спонтано претрчава! Где? У вечност, наравно, господо! У вечност!!! - дивио се ка5ан.
- А тамо господо, не може да буде празно, празњикаво, танушно и провидно, не дај боже кичерски плавкасто! Не, све мора да буде испуњено. И то густим и опипљивим садржајем који ће свако моћи да заграби када, како и колико жели...
Сан снова целокупног човечанства откако постоји и... и... шире...
Ка5ан, пун наде, рашири руке и прсти му утонуше у обећавајуће спирале сиве гарежи.
- Сада све разумете, зар не?
Следећи наставак > 9. Кисела чорба у два ујутру http://vizant.blogspot.com/2009/04/9.html
Нема коментара:
Постави коментар