Ка5ан се занесе; лево, десно...
Амик га хитро зграби за рамена и усправи.
- Није вам добро? – забрину се.
- Много густог, опипљивог садржаја... – пожали се ка5ан.
- Пресисао лепоту! – констатова Раде. – Где је сад оно моје чудовиште да дођете к`себи...
Ка5ан растера маглу размахујући рукама и одгуркујући слике које су се саме отварале.
- Иш, тамо! – подвикнуо је. – Од ове лепоте се треба мало измаћи. Знате, господо, то је као да живите у Тарнеровој слици...
-- У кафићу «Код Капије»! – потврди Раде. – Али, не брините, даљински је код мене.
- Само један? – изненади се ка5ан. – Па ви сте батлије!
- Него шта! – испрси се Раде.
- Па, ако не сметам... Могао бих на који дан... – уздржано се понуди ка5ан.
- Добро дошли, ка5ане 5ре 5ровићу! – обрадова се Амик. – Идемо одмах, зар не?
Миливој Анђелковић
Амик га хитро зграби за рамена и усправи.
- Није вам добро? – забрину се.
- Много густог, опипљивог садржаја... – пожали се ка5ан.
- Пресисао лепоту! – констатова Раде. – Где је сад оно моје чудовиште да дођете к`себи...
Ка5ан растера маглу размахујући рукама и одгуркујући слике које су се саме отварале.
- Иш, тамо! – подвикнуо је. – Од ове лепоте се треба мало измаћи. Знате, господо, то је као да живите у Тарнеровој слици...
- Сви мисле – благо њему, каква лепота! А вама, унутра, смрди терпентин, заудара ланено уље, жуље вас громуље скореле боје, шамарају коментари гледалаца слике... Стално вам је мука!
- Сјајно поређење! – обрадовао се Прекобарац. – И ја сам се тако осећао. И још горе! Живео сам... Па... У стрипу. Да, у стрипу, и то незавршеном!
- Мирко и Славко? – упита саосећајно Раде.
- Нешто слично, али са друге стране... – двоумио се Прекобарац. - Хм... са друге стране смисла... Абот и Костело је најближе...
- Призивате их кад изговорите име – објасни ка5ан. – Шапните, или знацима... А то згужвајте да се не шири...
- Капетане, ви бисте могли са нама – предложи Амик. – Да се мало одморите...
- Нема мени одмора... – поче ка5ан и загледа се у Амика. – И код вас је MGL..
- Ни случајно! – увреди се Амик. – Шта ви мислите о нама?
- Нема MGL-а? – зачуди се ка5ан. – Благо вама!
- Пођите – позва га и Раде. – Боравак код нас пријаће вам к`о кисела чорба у два ујутру.
- Ма, не вреди... – нећкао се ка5ан. – Имате екране, а то...
- Само један – признаде невољно Амик.
- Сјајно поређење! – обрадовао се Прекобарац. – И ја сам се тако осећао. И још горе! Живео сам... Па... У стрипу. Да, у стрипу, и то незавршеном!
- Мирко и Славко? – упита саосећајно Раде.
- Нешто слично, али са друге стране... – двоумио се Прекобарац. - Хм... са друге стране смисла... Абот и Костело је најближе...
- Призивате их кад изговорите име – објасни ка5ан. – Шапните, или знацима... А то згужвајте да се не шири...- Капетане, ви бисте могли са нама – предложи Амик. – Да се мало одморите...
- Нема мени одмора... – поче ка5ан и загледа се у Амика. – И код вас је MGL..
- Ни случајно! – увреди се Амик. – Шта ви мислите о нама?
- Нема MGL-а? – зачуди се ка5ан. – Благо вама!
- Пођите – позва га и Раде. – Боравак код нас пријаће вам к`о кисела чорба у два ујутру.
- Ма, не вреди... – нећкао се ка5ан. – Имате екране, а то...
- Само један – признаде невољно Амик.
-- У кафићу «Код Капије»! – потврди Раде. – Али, не брините, даљински је код мене.
- Само један? – изненади се ка5ан. – Па ви сте батлије!
- Него шта! – испрси се Раде.
- Па, ако не сметам... Могао бих на који дан... – уздржано се понуди ка5ан.
- Добро дошли, ка5ане 5ре 5ровићу! – обрадова се Амик. – Идемо одмах, зар не?
Миливој Анђелковић
Следећи наставак > 10. Четири мускетара и сапутници из магле http://vizant.blogspot.com/2009/04/10.html
Нема коментара:
Постави коментар