U “Naseljavanju Vizantije” gostuje kao autor Stevan Šarčević...
Komarci su ih neumorno napadali, a teška vlaga u vazduhu i ogavni zadah truleži napadali su na sva njihova čula. U reku su se ovde ulivali mnogi potočići i rečice. Gusta magla, što se uvijala oko njih u vitičastim pramenovima, povremeno bi se toliko zgušnjavala da ne bi videli dalje od vrha sopstvenog nosa. Zlatana je progunđala nešto o natprirodnoj suštini ovoga mesta, ali zabavljeni pljeskanjem po komarcima, borbom sa bujnom vegetacijom i odvratnošću kojom su na njih delovala isparenja, družina nije ni zapazila njenu primedbu.
Po dugotrajnom i iscrpljujućem probijanju kroz ovaj neprijatni okoliš, sa velikim olakšanjem napustiše močvaru i stigoše do klanca koji je poput bedema obujmio rečni tok. Zbog naglih zakrivljenosti, ove neočekivane zidine činile su vodotok nepredvidljivim, sve do trenutka kada bi se našli neposredno ispred prepreke. Zlatana je bila tiha i delovalo je kao da ne deli radost svojih saputnika zbog izlaska iz močvare. Sa dubokom zebnjom je osmatrala klisuru kroz koju se Argo sada probijao.
Virtuoznom i opasnom vožnjom obilazili su opasno grebenje, da bi se posle poduže rizične plovidbe najednom pred njima pojavilo nešto neverovatno.
Reku pred njima je u potpunosti preprečio kameniti strmi zid prekriven gorostasnim šibljem i bršljanom.
Niko nije osećao potrebu da propituje iskusnog brodara kako je to izveo.
Ovo neće valjati– oglasi se Amik turobnim glasom.
Ne možemo se okrenuti. Reka je isuviše uzana, a ići unazad pri onim hridinama je samoubistvo – još turobnije odgovori ka5an.
Hmm... ne očajavajte... Osećam nešto, a i moja moćna budža opasno drhturi. Iza ovoga zida se nalazi neka moćna magija –posle dramatičnog kolektivnog uzdisanja začu se i Prekobarčevo osokoljavajuće mozganje.
Naravno! I ja to jasno osećam. Tu... tu je nešto što poznajem~ reče Zlatana veoma
tihim glasom. Svi ih pogledaše sa izrazom koji je najčešće rezervisan za posete teško bolesnom rođaku.
Prekobarac se ne dade zbuniti, već se uzverao do ivice pramca i počeo je da gurka zeleni zastor svojom moćnom budžom i gle – iza naizgled kompaktnoga zida beše praznina!
Aha! Šta sada kažete? ~ trijumfalno uzviknu!
Jaka stvar. Dosetio bih se kad~tad – vadio se Amik sada već probuđenih nada.
Ka5an pokrenu Argo i zaista, zavesa od rastinja propustila ih je u mračnu i neprijatnu pećinu prepunu naglih razdvajanja i i skretanja.
Kuda sada? ~ Zgranuto se oglasi ka5an zaustavljajući ponovo Argo.
Prati samo prvi impuls koji te vodi. Čuo sam za ovo mesto i veruj mi da svaka racionalizacija vodi u propast. Prati samo svoje srce i nema greške ~ Prekobarac je ovo izgovorio toliko samopouzdano da niko nije posumnjao u njegove reči.
Zlatana je zamišljeno klimnula i u njenom pogledu, koji je bludeo po mračnim prolazima pred njima, bilo je nekog intenzivnog prepoznavanja.
Argo se ponovo pokrete i Ka5an ga povede prateći isključivo svoje srce. Prošavši mnogostruka skretanja, posle jedne izuzetno nagle okuke, nađoše se u širokom tunelu i posle kraće plovidbe pećina se proširi u gotovo epske dimenzije, a rečni tok poče da se širi i ravno se probijao kroz stenoviti okoliš, Izlaz iz pećine je bio toliko širok da je njeno napuštanje prošlo gotovo nezapaženo.
Ubrzo se pejsaž pripitomio pretvarajući se u udolinu i prolazio je kroz špalir pažljivo negovanih drvoreda, iza kojih se sa obe strane puta protezala rustikalna drvena ograda gotovo u nedogled. Bilo bi nenormalno ne zapitati se ko održava te aleje, ali na to pitanje odgovora nije bilo.
Uprkos nadnetih litica, nekom čudnom igrom prirode i odbijanja svetla o krečnjačke stene, prirodno osvetljenje je u toj skrivenoj dolini bilo normalno. Ako je išta u ovome predelu bilo normalno - jer nedugo potom na obali zapaziše nešto veoma uznemirujuće. Predeo je očigledno imao svoje stanovnike.
Posle nekoga vremena u daljini ugledaše još jednu priliku, koja je sudeći po stavu, najverovatnije bila u srodstvu sa pretećim obrisima koje su neprestano naslućivali po obalama.
Međutim, ovaj očigledno nije imao nameru da se ukloni. Na mestu gde se taj stvor nalazio, beskrajni drvored i ograda su se naglo prekidali da bi načinili prolaz od jednog improvizovanog mola do neke kolibe ili šupe koja se nazirala malo podalje, još uvek uglavnom sakrivena od njihovih pogleda.
A onda ugledaše pred sobom poveliku stenovitu tablu na kojoj beše uklesano :
1 2 3 4 5 6 7 8 9
234 6 9 1 578
6*> č99č *1
6**>> ~999č <@*1
6**>>> ~<9č <@**1
6**><**9 <@**1
***69 / <@@**1
E, pa možda ovoga puta saznamo šta zapis predstavlja. ~ odgovori Amik.
Što su prilazili bliže čudnoj spodobi, koja ih je očigledno očekivala, pogled na neobični objekat iza nje sve se više otvarao i postajalo je sve jasnije da se radi o nekoj vrsti konobe od gruboga kamena.
Posle nekoga vremena postade jasno šta je ono što ih zbunjuje – geometrija tog objekta nije bila Euklidova geometrija! Konoba nije imala dubinu – bila je poput postera nalepljenog direktno na njihovo vidno polje, sa tom razlikom da bi poster imao makar debljinu onoga papira na kome je štampan. Ovde te dimenzije jednostavno nije bilo.
Dok su pokušavali da prihvate ono što vide, brod najednom skrenu ka molu.
Mislite li da je bezbedno da pristanemo tek ovako, bez ikakvih provera? ~ oglasi se MNW, sa poprilično nervoze u glasu. ~ Osećam nešto jako uznemirujuće pred nama.
U pravu je ka5ane! Zaustavi brod! ~ Uzviknu Amik.
Gospodo, ako niste primetili već dvanaest minuta sedim u ovoj pletenoj stolici. Sa žaljenjem moram da vas obavestim da sve to vreme nemam ništa sa pokretima Arga. Ako skrećemo ka molu to je zbog toga što drugoga puta nema. ~ Začuše iritantno spokojni ka5anov glas. Amik se okrete i zaista, ka5an je sedeo u stolici lagodno srčući pivce.
Ukrajinsko... Pojma nemam. Pomislio sam da bi mi prijalo, bilo koje, i – hop – eto ga!~ ležerno mu odvrati ka5an.
Čekaj, zaboravi pivce, okreći brod! ~ povika MNW paranoično.
Ama ljudi, to i pokušavam da vam kažem. Neko vreme sam probao da upravljam brodom, ali šta god da uradim kormilo se okretalo onako kako je ono samo htelo.
Nemojte mu zavideti, sam bog zna koliko će mu naplatiti kućnu dostavu.
Prekobarčev glas bio je tih i zamišljen, i družina gotovo nije mogla da ga prepozna.
Kakvu sad dostavu!? ~ zagrcnu se ka5an.
Ovo mesto zovu Raskršćem,
Tupo krckanje označi pristajanje Arga. Zgledaše se, Prekobarac isturi svog Budžislava i pođoše ka senovitom stvoru.
Što su mu prilazili bliže, sve su jasnije zapažali njegov zlobni osmeh, oči lišene beonjača, nepostojanu odeću koja je prosjačkih rita pretvarala u kraljevski hermelin i njegov senoviti ogrtač što se obavijao oko njegovoga vrata kao kravata, a zatim kao krzneni ogrtač.
Amik je u bestelesnom treptaju naslutio moćne kandže što se neobičnom stvoru zarivaju u vrat
Ko si ti i kakvo je ovo mesto!? - zapovednički podviknu Amik, da prekine tu nelagodnost.
Ja sam IDENTITET! Ne znate da čitate? Naziv mesta, braćo moja nepoznata, lepo piše na tabli kraj ulaza!
Govorio je neprijatnim, krckavim zujavo~metalnim glasom.
Ne! Nismo identifikovali ni pismo ni jezik kojim je ispisana! ~ reče mu Amik.
Pa, dobro, nije baš svako klasično obrazovan. Ono vam je pismo jedne drevne civilizacije ~ jezik LILA. Jezik legendarnoga izgubljenog medijskog carstva, PISMO BUŠENIH KARTICA!
Aman, kako drevni? I šta za ime boga tamo piše!~ podviknu Amik.
Ispisani su svi nazivi ovoga mesta koje su mu prolaznici nadenuli!
Pa kako se zove ovo mesto. ~ zakuka Amik, iznervirano.
Evo, ovako, ako prevodim reč po reč : ATLANTIDA, TIR NAN OG, BAG, LEMURIJA...
- BAG! Legendarni vir! Mesto gde nestaju sve BAGOVITE IGRE i BETA PROGRAMI! - uzviknuo je MNV falsetno – preneraženim tonom
Identitet neometen ovom upadicom nastavi sa nabrajanjem : - ELDORADO, RECYCLE BIN i najzad HIPERBOREJA!
Ima nešto neobično, nešto što me muči otkad smo te ugledali – reče MNV tiho.
A to bi bilo?... ~ izgovori Identitet pažljivo se zagledajući u njega.
- Zašto osećam toliku bliskost sa tobom?
Umesto odgovora odeća neobićnog stvora poče mahnito da menja oblike. Sve se više razaznavalo pomodno odelo i crveni šešir, ali iluzija preobražaja se time nije završila. Sada se menjalo i telo stvorenja uspravljajući se i izdužujući, a lice dobi oblik koji je družina dobro poznavala. Pred njima se našao još jedan MNW!
Zato što sam ja onaj koji ostaje iza tvoga resetovanja! Tvoja je krivica što nikada neću proći kroz vrata Tri Uzdaha! ~ melanholično izgovori Identitet.
Događaj je bio toliko neočekivan da su Identitetovo objašnjenje propratili mukom, Iz Prekobarćevog i Zlataninog pogleda nedostajalo je čuđenje, ali to niko nije primetio jer... Jer odjeknu rafal žestokih psovki ispaljen od ka5ana lićno.
Svi se okretoše prateći njegov pogled - Argo je - NESTAO!
Ne samo Argo, nego i pristanište, obala, reka...
Iza njih je postojala samo pucketava praznina koja nije imala ništa zajedničko ni sa jednim poznatim fizičkim zakonom!
Nemo', bre, da vređaš, nisam ni ja tebi rek'o kol'ke su ti uši– uvređeno mu odbrusi čudnovati stvor i još uvređenije podiže nos.
Uzalud mu se Amik ponovo obraćao molećivim glasom, uzalud ga je MNW obasipao visokotehnološkom teologijom, uzalud mu je Prekobarac pretio moćnom budžom, uzalud mu je Zlatana namigivala. Ništa, nothing, nijente...
Ćuti, gleda u klisurine iznad sebe i lagano iščezava u iskričenju istovetnom kao i ono što se nalazilo na mestu donedavnog pristaništa.. Najzad im dosadi da razjašnjavaju ovu misteriju i prebaciše svoje upitne poglede na Prekobarca, jer on beše jedini koji je, kako je izgledalo, nešto znao o ovome mestu.
Ako, naravno, izuzmemo Zlatanu, koja se pravila nevešta. Buljila je bez ikakvog razloga negde na dvadesetosam i po santimetara ispred vrha svoje desne cipele.
Uhvativši njihove poglede krajičkom oka, Prekobarac se osetio odgovornim za sudbinu ekspedicije i odsečno mahnuvši, hrabro zakorači ka iritantnoj zgradi - objektu~što~nema~debljinu. Na njegovo iznenađenje brava beše dobro podmazana, a vrata fino izbalansirana i oni zakoračiše unutra.
Taj iskorak zaustavio im je dah.
Visoki vizantijsko plavi lukovi tavanice gubili su se u visini i sa nje su u pravcu vrata strogo gledali naslikani anđeli i sveci. Zidovi su bili prekriveni freskama
što su u zbrkanom redosledu prikazivali kraljeve, svece, anđele i raspela, a svuda je dominirala duboka plava boja. Problem sa perspektivom je i dalje postojao, ali sada potpuno suprotne prirode.
U zaobljenom čelu prostorije kružno raspoređeni prozori su bacali svetlost duž prostorije na osmišljeni način - svi sveci i nasmešeni anđeli putovali su na sunčanom vetru. Iako su videli pročelje prostorije, dužine su bile beskonačne, prkoseći svakoj razumnoj perspektivi
Podni mozaik je bio veoma komplikovan i najvećma su ga sačinjavali grbovi drevnih velmoža i vladara. Centrom prostorije su se prostirale bogato izrezbarene klupe i stolovi sa, očito, pomalo podnapitim gostima, a između njih su se uzdizali gigantski pseudo grčki stubovi na koje se oslanjala tavanica.
Taj prizor se ponavljao i umnožavao u nebrojenom mnoštvu, ali gosti za svakim stolom nisu poticali iz istoga istorijskog perioda. Geometrija mesta je bila promenljiva, nijednoga trenutka nije bilo moguće odrediti niti udaljenost do najbližeg stola, niti njegove dimenzije, a ponajmanje od svega broj ljudi koji za njime sede!
Niz lučno zasvođenih prozora sa jedne strane davali su neprirodnoj prostoriji obilje svetla, a sa suprotne strane nalazio se niz vrata ka nepoznatim prostorijama, takođe sva zaobljena na gornjem delu. Tavanica je pratila stil svega ostaloga, pa je isto tako bila izvedena sva u vizantijskim lukovima koji su se pri vrhu spajali, dajući svaki put završetak u obliku krsta.
Obazrevši se po prostoriji Amik pretrnu jer je upravo shvatio još nešto – Vrata na koja su ušli su nestala, a prizor beskonačnog bircuza se nastavljao i sa te strane u istoj onoj neodredljivoj perspektivi. Umirujuće je delovala još samo jedna stvar, jedini prirodno postavljeni objekat u celoj toj papazjaniji ~ ono što bi se i moglo očekivati u svakome, pa i u onom zadnjem, najzabitijem bircuzu.
Jedno pivo – i, bila je to šifra za svakog šankera u vasioni.
Tap! Krigla se našla na šanku bez ijednog jedinog uočljivog pokreta.
Ima li izlaza odavde? Mislim, posle piva? - obrati mu se mirno.
Naravno, gospodine, naravno. Čim nađete ono zbog čega ste ovde. ~ odgovori mu
šanker ljubazno se nasmešivši.
- Naravno, naravno... Kako li sam samo to mogao da zaboravim. Možete li me možda podsetiti šta ja to, u stvari, tražim?
- Vi? Koliko je meni poznato ovde se ne nalazi ono što vi tražite. Imali biste šta da tražite, ali da biste to našli morate znati da je to baš ono što želite. Onaj koji traži u vašem je društvu i zbog toga ste ovde. Samo zbog toga i ni zbog čega drugog. ~ ispucao je njegov sagovornik čitav šaržer nerazumljivih fraza.
Dobro, dobro. Ali, ćuo sam da se ovo mesto zove RASKRŠĆE. Je li to istina?
Naravno. Nalazite se na raskršću istorije i mašte, prošlosti i budućnosti, na raskršću istine i laži, na raskršću između smeha i plača! ~ odrecitova mu ovaj.
Ha? ~ hamnu Amik sluđen novim informacijama.
Ama, znate one vaše VIKI – MIKI – AMIKE stvari na onome vašem čudu gde ste nakupili nesavladivo brdo informacija? ~ zapita ga šanker sugestivno.
Daaa... ~ oteže Amik zbunjeno.
E, pa vidite, toj vašoj bednoj imitaciji će trebati eoni da prikupe informacije koje mi već imamo! ~ trijumfalno uzviknu barmen
Ali... Ako je to tako, kako filtrirate podatke ? ~ zapita ga.
Ah, vrlo jednostavno, evo ovako... ~ započe njegov sagovornik.
Zlatana!? Zlatana!? Stani! - ka5anov panični glas prekide mu koncentraciju.
Video je kako Zlatana odmiče duž prostorije napetim korakom, kao da je hipnotisana, a za njom žuri ka5an. Idućeg trenutka užasnuto je primetio da ono dvoje počinju da iskriče, njihovi oblici gube boje i postaju sve nejasniji i razmazaniji. Filtriranje podataka će ostaviti za kasnije!
Šta ste se ukočili!? Za njima! – povikao je žurno polazeći za svojim iščezavajućim saputnicima.
Na Amikovo olakšanje likovi Zlatane i ka5ana su se izbistrili i ona zabrinjavajuća nestabilnost u njihovim telima je iščezla.Ujedno je iščezao i monumentalni beskraj bircuza kod «Tri uzdaha». Sada je to bila malena, prijatna prostorija (šanker je i dalje bio na svome mestu) u kojoj se nalazio običan sto, za kojim su sedele dve osobe – jedna devojčica i jedna starica.
Bilo je očito da su njih dve uzrok Zlatanine opčinjenosti.
Najednom Amikovo telo se ukoči. Koraci, pokreti, disanje – sve je to bilo zaustavljeno. Nije video družinu, ali je znao da su i oni na isti način blokirani. Ka5an mu je bio u vidokrugu i za njega nije morao da nagađa. Bio je potpuno skamenjen.
Međutim, Zlatana je nesmetano nastavila svoj put i zaustavila se ispred stola za kojime su sedele one dve osobe, koje su je sada posmatrale sa osmehom dobrodošlice. Kada joj se devojčica obratila, Amiku postade jasno da njihova ukočenost ne ometa njihova čula, jer je jasno razaznavao devojčicine reči :
Zdravo Zlatana! ~ dočekala ju je nežnim i pomalo tepavim glasom
Zdravo Zlatana! ~ Zlatanin odgovor je bio neočekivan i Amik nije baš najbolje shvatio smisao imena koje je upotrebila.
Zdravo Zlatana! ~ začuo se i promukli, pomalo hripavi glas starice.
Zdravo Zlatana! ~ otpozdravi joj Zlatana i nastavi pitanjem – Zašto?
Zato jer drugačije nije moglo – odgovori joj devojčica.
Mrziš li me? ~ Zlatanin glas je bio drhtav, negde na samoj ivici plača.
Misliš zbog onoga što ti misliš o sebi? Misliš li to zbog onoga što si učinila našim snovima? Ili možda zato što si ubeđena da si odbacila svoje detinjstvo kada si krenula putem odrastanja? Ne Zlatana, ne ljutim se. Ne ljutim se jer znam više od tebe. Vidiš, ja sam mnogo razgovarala sa Baka Zlatanom i znam da će vreme biti jedino koje može da sudi našim zabludama - devojčica se sve vreme smešila.
Hoću li biti sretna? ~ obrati se Zlatana starici.
– Hoću li uspeti da nađem izlaz iz lavirinta? Hoću li uspeti da obnovim Majku? Hoću li...
Da li ćeš biti sretna? Hoćeš i nećeš. Da li ćeš obnoviti svoje snove o Majci? Da i ne. Da li ćeš naći izlaz iz lavirinta? Hoćeš i nećeš. ~ odgovori joj starica i nastavi :
Ne budi toliko nestrpljiva i ne budi prestroga prema sebi. Najnesretnija stvorenja su kiklopi, jer znaju način i čas svoje smrti. Polako Zlatana, stići ćeš onamo kuda će te život odvesti i to je sve što treba da znaš. Ali jedno ti mogu reći. Samo tvoje putovanje ima smisla. Dokle god putuješ, pa makar i u mašti, nisi nas izdala! Dovela si u opasnost svoje pratioce kada si ih dovela ovamo. Sad idi. Idi sa mirom. Sve što si radila i sve što ćeš uraditi biće dobro, inače nas nikada ne bi našla. Vrata su na istoku
Starica se toplo nasmešila Zlatani a iritirajuće iskričenje proguta babu i devojčicu, a ukočenosti nestade.
Zlatana ih pogleda setno: - Idemo odavde.
Prostorija je opet bila ona beskrajna kafana i Zlatana ih nepogrešivo povede prema jednim od bočnih vratiju. Pre no što je dodirnula kvaku barmen joj doviknu
Eto Zlatana, sada znaš zašto se ovo mesto zove „Tri uzdaha do tuge“.
Ne budi toliko nestrpljiva i ne budi prestroga prema sebi. Najnesretnija stvorenja su kiklopi, jer znaju način i čas svoje smrti. Polako Zlatana, stići ćeš onamo kuda će te život odvesti i to je sve što treba da znaš. Ali jedno ti mogu reći. Samo tvoje putovanje ima smisla. Dokle god putuješ, pa makar i u mašti, nisi nas izdala! Dovela si u opasnost svoje pratioce kada si ih dovela ovamo. Sad idi. Idi sa mirom. Sve što si radila i sve što ćeš uraditi biće dobro, inače nas nikada ne bi našla. Vrata su na istoku
Starica se toplo nasmešila Zlatani a iritirajuće iskričenje proguta babu i devojčicu, a ukočenosti nestade.
Zlatana ih pogleda setno: - Idemo odavde.
Prostorija je opet bila ona beskrajna kafana i Zlatana ih nepogrešivo povede prema jednim od bočnih vratiju. Pre no što je dodirnula kvaku barmen joj doviknu
Eto Zlatana, sada znaš zašto se ovo mesto zove „Tri uzdaha do tuge“.
Zbogom i svratite nam opet! ~ Zlatana otpozdravi preterano melanholično i pritisnu kvaku.
Napustiše bircuz i obreše se u predivnom sunčanom danu. Argo je bio privezan uz obalu, a reka je talasala vedra i nemirna. Iza njih beše pitoma šumica, a čudni bircuz je nestao.
Niko ništa nije govorio, samo je Prekobarac zamišljeno posmatrao Zlatanu.
Najednom se Amik ljutito pljesnuo po čelu.
Ajoj! Ne pitah onog šankera kako filtriraju informacije!
Stevan Šarčević
Следећи наставак > Путоказ за пост-историју – аутор Миливој Анђелковић
41. настав... 2.2.11. http://vizant.blogspot.com/2011/02/41.html
FOTOGRAFIJE
Suma stara 00RuisdaelJ_forest_scen.jpg / www.antipixel.com
KucaKamena by Elizabeth Thomsen 2081306996_3df47135d7.jpg
Kanjon Amika
PecinaJezero by Adam 633220715_daf1f4f516.jpg
RekaOdraz Maja DSCN1036.JPG
SumaBajkovita 1132687_bok_sanctuary_path.jpg
Pivo washjeff.edu.jpg
Gozba by jasonwryan 3826980245_dac0978b02.jpg
Kupole by erikomoket 2985469610_8b9cb16ce4.jpg
CetiriMNW rudecactus.com 2009 03 danwiggle.JPG
Raskrsce - alan levine dommy.com
Dvodimenzionalni sha3teely.com/wp-content
Busena kartica by Mirandala flickr.com/2216
Atlantida – po redosledu:
Copyright Sue Adair s0.geograph.org.uk
By W flickr.com/3298
by davecobb flickr.com/3348
Zero by mochabcha flickr.com/3314
Lukovi etsy.com ny-image3.etsy.com
Freska dickschmitt.com/travels/mexico
Sank oddfellows-caldbeck.co.uk
VIKI – MIKI – AMIKE stvari
photobucket.com/albums/r305
photobucket.com/albums/r305
Baka i Unuka darraghdoyle.blogspot.com Finnstown%20House%20Hotel%20021.jpg
Karneval famouswonders.com/wp i allindiatoursplanner.net
Tri ruke celebrationsoflove.com
Нема коментара:
Постави коментар