Иза окуке се појави притока чија лепота изазва узвике дивљења.
- Ка5ане – замоли Протеј – скрените овде, под оне неземаљске крошње. Да сачекамо да роде прођу.
- Каква лепота! – одушеви се Златана. – Као да улазимо у неку слику или роман!
- Роман? – обрадова се Протеј. – То ценим! Спонзоришем све светске награде. Кад је могао Нобел, могу и ја.
- Тако смањујете годишњи порез на зараду? – сумњичаво запита Амик.
- И то. Али има нешто много важније. Романи ми помажу у послу, указују на могућности добре зараде.
- ???
- Видите, књижевници откривају нове духовне правце а ја то комерцијализујем. Најновији пример: руски писац Виктор Пељевин ми је донео милијарде!
- Пељевин? «Чапајев и Празнина»? – упита Амик не верујући својим ушима. – Познајете га?
- Јок. Видео сам га само на фотографији.
- Али... Зашто баш Пељевин? – зачудио се Раде.
- Прочитајте његове новије књиге па ћете знати.
- Ви сте их прочитали? – провокативно-подозриво ће Амик.
- Пролетео сам кроз текст, ту и тамо – признаде Протеус. – Али и то је било довољно да ме запљусну таласи усмерене енергије. Он би могао да промени свет кад би...
- ???
- ... кад би речи биле делатне. Тада би Виктор обавио већи део посла. Овако, та енергија кружи, појачава се и шири тако да налазим њене трагове и у свом послу.
- У трговини и бизнису? Немогуће! – одбио је то Амик.
- Oh, yes, my frend! Видео сам на његовом сајту да пише роман «Богови и механизми» са првим поглављем «Операција Burning Bush».
- Горећи грм – преведе Прекобарац.
- Пазите, оно друго «Б» је велико – исправи га Протеј.
- Значи: Горећи Буш! – допуни Прекобарац.
- Тако сам и ја размишљао – настави Протеј – а тада ме дотаче сноп оне Викторове енергије која би могла... знате већ. Заинтересујем се и преко својих пословних веза убрзо сазнам шта се заиста догађа и осетим – биће ту добре зараде за мене. Пељевин се толико унео у стварање...
- Тренутак – прекиде га Раде. – Приправниче! – подвикну. – Спреми нам коктеле, да се госпо`н Протеју не осуши грло.
- Које? – одазва се MNW. – Топовски удар или са успореним дејством?
- Успорене. «Троструки шатл Свете Луције» на пример.
- Дакле, Пељевин се толико унео у стварање да је емитовао снопове енергије далеко преко граница Русије.
Једног тренутка примети да је успоставио телепатску везу неким важним Амером и по војно-државничким мислима које су му се мотале по глави схвати да је то лично тадашњи председник Амера, Буш млађи...
Протеј отпи гутљај «Троструког шатла Свете Луције» са ледом и стресе се.
- Боговско пиће! Као и прича, сада ћете чути:
Буш је био сам у соби а продоран глас са меким акцентима почео је да му бубња у глави.
- Ко ме то буди усред ноћи? – упитао је Буш збуњено.
Е, ту почиње прича о стварању нове, нестандардне ситуације што само добри књижевници могу.
- Буди те Burning bush! - ...
- ... одговори Пељевин дубоким и свечаним гласом ствараоца који је открио праву, велику тему.
- Bush? – изненади се Буш. – Ми смо рођаци?
- И то блиски. Читао си Библију... Сети се ко је Горући Грм.
- Господе, ти си? – обрадова се Буш.
- Наравно, рођаче мој! – најдубљим гласом потврди Пељевин.
Слушаоци се загрцнуше од смеха.
- Генијално! – одушеви се Раде. – Мора да је неко време провео у париској Ротонди!
- Прави византијски дух! – изјави Амик. – Насељавање Византије се проширило!
- Тата-мата за Амер-брата! – сложи стихове Прекобарац. – Они верују да су изузетни, а тада је до бога само један искорак...
- Супер! – сложи се и MNW. – Изабрао је најјачи бренд.
Ка5ан се сетио својих битака са гусарима: - Мене су звали Ка5ан 5 ва3, али ово је још боље.
- Изванредно! – објави Златана. – Значи, то је он! Јављао се мојој сестри у сну као ватрени у2рач и звао је у Москву.
- Да ли је отишла?
- Није послао авионску карту.
- Даље – затражи Раде. – Молим вас, шта би даље?
И Протеј настави:
- Буш се одушевио, сам Господ је потврдио оно што је он одувек веровао – да је и он Бог, само на Земљи. Као прави практични Амер ноншалантно је замолио «свог блиског рођака» да му помогне и оконча рат у Авганистану јер сам то није умео.
- Рат? – поновио је Пељевин. – Да прекинем? Наравно, али да знаш... Разочарао си ме. Не могу да верујем да Burning Bush не може да добије један рат!
- Није један, буразеру – поносно ће Буш. – Имам их, ихааај! Ми, Амери, заводимо ред на планети па понеки рат запоставимо.
- Колико ратова? – инсистирао је Пељевин, као «рођак Бог».
- То се више не може пребројати – признао је Буш. – Тридесетак, или више за пола века...
- Зато толики вапаји допиру чак до мене – љутну се Пељевин. – Мислио сам да су људи постали размажени, а оно Буш, мој неумерени рођак!
- И ја ћу теби помоћи – понуди се Буш. – Ево, забранићу вапаје, кукање и плакање као превазиђене и неусклађене са хармонијом новог светског поретка.
- Помоћи ћеш ти мени на другачији начин – досетио се Пељевин. – Видиш, понекад пожелим да се опустим...
- И ја волим голф – признао је Буш. – Тада доносим највеће одлуке. Кажем: ова лоптица је Хусеин, или Гадафи, или Кастро... Ако прелети 30-так метара шаљем ракете; 20-так метара – хелио-десант; 10-так метара – невладине организације.
- То је оно са штаповима и лоптицом? – упита «рођак Бог». – Не играм то, загуби ми се лоптица у облацима или падне на Земљу. Ја имам други, електронски хоби.
- Игрице? – упита Буш са разумевањем.
- Тако нешто – признао је Пељевин у улози Господа. – Преузмем понеку твоју беспилотну летилицу...
- ... и пошаљем је кроз Рај, Пакао и њихова предворја да видим шта се догађа. И да они виде нешто што личи на прст Божји.
- Могу да ти пошаљем десетак ескадрила за почетак – понудио је Буш.
- Нема потребе – одговорио је Пељевин. – Ово што ти већ лансираш више је него довољно. Али, летилице ми понекад измакну контроли, логаритамски низови кодова за навођење на циљ су толико компликовани... Зато, овако ћемо... – отеже Пељевин.
- Само кажи, рођаче – пристаде Буш. – Ти окончај рат у Авганистану, а ја ћу ти послати све те ћавоље... извини... све те кодове у пакету. Само кажи где?
- Најбоље у бар «Кез за зез» на Менхетну. То је онај са великим Путином као бабушком.
- Руски бар? – упита Буш збуњено.
- Можда је руски – снађе се Пељевин. – Али то није важно, ионако је све то наше!
- Право кажеш – сложи се Буш. – Океј, договорено! Добићеш још данас, а ти преузми Авганистан!
- Изванредно! – јави се опчињени Амик. – Шта је било даље?
- Руси су добијене логаритме проучили – настави Протеј - направили «Шушумиге»
- реплике класичних амер-џипова Willis да не би били сумњиви и послали их на ратишта. Сваки је носио хиљаде плоча са исписаним низовима бројева и слова које су избацивали по пустињама, беспућима и планинчинама. Беспилотна то сними, добије убрзање и неопозиву аутоматски команду: «Циљ највишег приоритета! Сручи се на њега, без одлагања, мајчицу му његову!»
- И?
- Нема ту и. То је врхунска технологија. Било је да се и по десетак сруче на једну једину плочу. А поруџбине, можете замислити, престижу једна другу. Кажем вам, удесетостручио сам продају захваљујући Пељевину. Основаћу светску књижевну награду «New Nobel”, првог добитика већ знате...
- Генијално! – одахну Амик. – То враћа поверење у писану реч. Али, ипак, да реч, реченица, па и роман, обарају авионе, то, извините...
- Не верујете? – осмехну се Протеј. – Сада ћете видети. Ка5ане, молим вас, изазван сам – искрцајте ме на обалу!
И Протеј искочи са брода и на песку исписа великим словима:
- А сада, господо, да се удаљимо и – видећете оно у шта не верујете!
Убрзо, ноншалантно долете једна рода
осмотри Протеја, угледа знаке на песку, накостреши се и сјури право на обалу – БууУУУ!!!мммМММ!!!
Друга је знаке видела из висине и сјурила се одгоре, не часећи ни часа.
Одјекну ново БууУУУ!!!мммМММ!!!
За десетак минута обала је личила на избомбардовани аеродром са остацима «рода» које су после експлозија добијале своја права обличја.
А тада се обала запраши и на хоризонту се појави...
... један «Шушумига»!!!
- Ко би то могао да буде? – зачуди се Протеј. – Да није Виктор Пеље...
- Бежимо, господо! – узвикну ка5ан и упали све моторе.
- ...вин, лично? – заврши реченицу Протеј када је «Арго» већ ухватио пун залет. – Зашто бежимо?
- Лако је вама, господине Протеј – објасни му ка5ан. – Ви се тек други пут појављујете у роману, а ми кроз сваки од 54. наставка, још мало па пуне три године! И сада да нас још и Пељевин укључи у неки свој текст или, недаобог, роман! Ни читаоци ни теорија књижевности не би знали како то да растумаче, а ми би провели још неколико година далеко од куће!
Протеј погледа остале – сви су замишљено зурили напред, у правцу већ заборављеног Amika.rs –a
http://www.amika.rs/
МИЛИВОЈ АНЂЕЛКОВИЋ, с.р.
СЛЕДЕЋИ НАСТАВАК - 55 је ОВДЕ
ФОТОГРАФИЈЕ - Обрада M. А.
RekaLepa © Copyright steve 026236_1c2bae51.jpg
Peljevin popboks.JPG
Bus theartdontstop.org1096602782.jpg
Grm Gori Amika i by spratmackrel.jpg
Ameri i Englezi zavode red thewhizzer.blogspot.com hicks.jpg
Avion bespilotni by U.S. Army Materiel Command.jpg
Babuske Politicari Author Brandt Luke Zorn 800px-Matryoshka_Russian_politicians.jpg
Bus 3 theartdontstop.org 1108072039.jpg
Bus 2 theartdontstop.org 1106861686.jpg
Cudovista i Duhovi igraju Amika i by bernardoh.jpg i PULSE.JPG
Susumiga Amika.JPG
Koktel TS Svete Lucije Amika.JPG
Pesak Amika i by todaysart 3928513148_3d928a69b3.jpg
Roda nerdybirders.com painted-stork.jpg
Roda 2 by Lip Kee 440571895_c7255d85d6.jpg
Avioni su pali Amika i by todaysart 3928513148_3d928a69b3.JPG
Pojavi se SUSUmiga Amika i by todaysart 3928513148_3d928a69b3.JPG
Naseljavanje Vizantije Amika i Photographer Ian Britton.JPG
Dva Meseca nad Beogradom Amika
