Ако се окренете, видећете ову Kапију
Магла је била све гушћа и Амик је возио споро, па још спорије. Сиво-црни тунел се отварао на неколико метара испред возила и склапао одмах иза њих.
Повремено, иза стакала су промицали ројеви светлуцавих искри, праћени четама мрака који фарови нису могли да пробију.
- Магла свуда, магла око нас... – запевао је Раде полугласно.
- Прекасно је, узалудно – настављао је Прекобарац из баса.
- Дует трезних кафић-другара – најежио се Амик.
- Све је дубљи јаз! – дрекнуше певачи из гласа.
- Ајој! – јекну Амик. – То звучи уз пиће, али овде... Овде само јечи...
Он заустави ауто и погледа сапутнике.
- Доста је било... Видели сте. Нигде никог. Магла и мрак.
- Само ти се чини... – певушио је Раде али нико није знао песму са таквим речима. – Има понечег – проговори он. - Али магла је искусни ЛаЛаЛа маг... Све преобрази у невидљивост, осим себе саме...
- Има, има – прихвати Амик отежући. – Колико смо возила мимоишли? Људи срели?
- Да те нису моје усне такле – запева Прекобарац тапшући длановима.
- Не би мени било ове магле! – прихвати Раде као његов одјек.
У том тренутку око стакала заиграше свици и сплетоше се у дугачак, спирални облак који проговори дубоким, очараним гласом:
- Седам Хиљада Трбушњака!!!
- Молим??? – упита Амик зблануто.
- Шта молиш? – заинтересовао се Раде.
- Чуо си – потврди Прекобарац. – Нема сада фемкаш... Десет хиљада трбушњака!
- Седам! – исправи га Раде.
- Па седи, кад седаш! – насмеја се Прекобарац. – Није вам јасно шта је то?
И он запева, главе дигнуте ка невидљивом небу, као вук који завија:
– Кад се сексаш, нема више фемкаш...
- Шта је то било? – освртао се Амик узнемирено.
- Сазнаћемо – објави Прекобарац, одједном истрежњен. - Неко долази!
- Ма, немој и ти... - поче Амик и ућута.
Неко је, заиста, долазио.
Миливој Анђелковић
Следећи наставак - 3. Ка5ан 5ар 5ровић http://vizant.blogspot.com/2009/02/5-5-5.html
Tо је знак да сте изашли из http://www.amika.rs
Зашто?Гвирнули сте напоље?
Отишли?
Са неким планом, или тек онако?
Знаћете када се вратите или - не вратите...
Шта видите испред себе?
Нејасан предео, сакривен у магли, са обећавајућим низом електричних стубова и пристојним друмом који води у...
У Но(Ви)з@нт, надајмо се...
СЕДАМ ХИЉАДА ТРБУШЊАКА (2)Зашто?Гвирнули сте напоље?
Отишли?
Са неким планом, или тек онако?
Знаћете када се вратите или - не вратите...
Шта видите испред себе?
У Но(Ви)з@нт, надајмо се...
Магла је била све гушћа и Амик је возио споро, па још спорије. Сиво-црни тунел се отварао на неколико метара испред возила и склапао одмах иза њих.
- Магла свуда, магла око нас... – запевао је Раде полугласно.
- Прекасно је, узалудно – настављао је Прекобарац из баса.
- Дует трезних кафић-другара – најежио се Амик.
- Све је дубљи јаз! – дрекнуше певачи из гласа.
- Ајој! – јекну Амик. – То звучи уз пиће, али овде... Овде само јечи...
Он заустави ауто и погледа сапутнике.
- Доста је било... Видели сте. Нигде никог. Магла и мрак.
- Само ти се чини... – певушио је Раде али нико није знао песму са таквим речима. – Има понечег – проговори он. - Али магла је искусни ЛаЛаЛа маг... Све преобрази у невидљивост, осим себе саме...
- Има, има – прихвати Амик отежући. – Колико смо возила мимоишли? Људи срели?
- Да те нису моје усне такле – запева Прекобарац тапшући длановима.
- Не би мени било ове магле! – прихвати Раде као његов одјек.
У том тренутку око стакала заиграше свици и сплетоше се у дугачак, спирални облак који проговори дубоким, очараним гласом:
- Седам Хиљада Трбушњака!!!
- Молим??? – упита Амик зблануто.
- Шта молиш? – заинтересовао се Раде.
- Чуо си – потврди Прекобарац. – Нема сада фемкаш... Десет хиљада трбушњака!
- Седам! – исправи га Раде.
- Па седи, кад седаш! – насмеја се Прекобарац. – Није вам јасно шта је то?
И он запева, главе дигнуте ка невидљивом небу, као вук који завија:
– Кад се сексаш, нема више фемкаш...
- Шта је то било? – освртао се Амик узнемирено.
- Сазнаћемо – објави Прекобарац, одједном истрежњен. - Неко долази!
- Ма, немој и ти... - поче Амик и ућута.
Неко је, заиста, долазио.
Миливој Анђелковић
Следећи наставак - 3. Ка5ан 5ар 5ровић http://vizant.blogspot.com/2009/02/5-5-5.html
Нема коментара:
Постави коментар