- Врћј_ с>! Сч>кј д пр0ђ_!– наредило је прастворење
и спаковало мобилни под огртач.
Осврнуло се, разгрнуло праменове и ослушнуло.
Маглена завеса се лелујала у ритму стихова са невидљивих усана:
Маглена завеса се лелујала у ритму стихова са невидљивих усана:
- Лија и пчела и мајмунче моје
Како да буду парни кад су троје?
- С вратница гуска придружи се њима...
- Синко, синко! – завапи особа са лепенским пасошем. – Опет се замајаваш!
- Ту С аа М ПРаа Маа ЈК ОоО ! – провуче се одговор кроз гроздасте наносе сивила. – тР ее БААА н ЕЕ штООО?
Прамајка незадовољно одмахну главом и зграби одговор за ООО. Смота га у лоптицу и неспретно баци у правцу гласа.
- Ево ти твој одзив! Вуци се овамо!
- Зашто сте љути Прамајко? – зачуди се распевани глас...
- Е, сад су парни, четворо их има...
- Синко, синко! – завапи особа са лепенским пасошем. – Опет се замајаваш!
- Ту С аа М ПРаа Маа ЈК ОоО ! – провуче се одговор кроз гроздасте наносе сивила. – тР ее БААА н ЕЕ штООО?
Прамајка незадовољно одмахну главом и зграби одговор за ООО. Смота га у лоптицу и неспретно баци у правцу гласа.
- Ево ти твој одзив! Вуци се овамо!
- Зашто сте љути Прамајко? – зачуди се распевани глас...
... и појави се Хермес, отресајући маглу са рамена.
- Шта не ваља?
- Ех, ви, млади богови! Шта не ваља? Ти ниси од Световидових?
- Зевсов син, Прамајко.
- То знам, сви сте ви Зевсови... Од великог цвета много полена... Ко ти створи снагу од кила меса?
- Мислите – мајка? Маја, Атлантова и Плејонина кћи.
- Лепа Маја? Она што ју је Зевс смувао у пећини?
- Не бих о оцу... Да, Маја, најлепша Плејада.
- Леп си на мајку. А остало, на оца...
- Како то да разумем, Прамајко?
- Да имаш добар затиљак. Остало је као ова магла...
И она широким покретом руке заокружи маглени свет око себе.
Хермес се трже и рашири руке:
- Знамо, знамо... А ти би сада да будеш и Копљотресац! Ех, мој синко... Залуд те је мајка љуљала!
Хермес се изненађено загледа у Прамајку.
- Шта не ваља?
- Ех, ви, млади богови! Шта не ваља? Ти ниси од Световидових?
- Зевсов син, Прамајко.
- То знам, сви сте ви Зевсови... Од великог цвета много полена... Ко ти створи снагу од кила меса?
- Мислите – мајка? Маја, Атлантова и Плејонина кћи.
- Лепа Маја? Она што ју је Зевс смувао у пећини?
- Не бих о оцу... Да, Маја, најлепша Плејада.
- Леп си на мајку. А остало, на оца...
- Како то да разумем, Прамајко?
- Да имаш добар затиљак. Остало је као ова магла...
И она широким покретом руке заокружи маглени свет око себе.
- Не разумем... Шта то не ваља?
- Како – шта? Имали сте два миленијума! Добили одличан темељ на готово!
- Како – шта? Имали сте два миленијума! Добили одличан темељ на готово!
- И? Шта сте направили? Ни зидова, ни крова... Прочеље од магле...
... А сљеме невидљиво од ратних стрела...
... А сљеме невидљиво од ратних стрела...
- То је због милосрђа, Прамајко! Знате за оно: Дајте ми стреле! У покољ иде самилост!
- Знамо, знамо... А ти би сада да будеш и Копљотресац! Ех, мој синко... Залуд те је мајка љуљала!
- Ово је игра, Прамајко! Скривено сада добија праву величину! - Да, да... Пливаш као патка, а хоћеш да будеш гусан... И да постанеш Неко и Нико! Све вас је улога надглумила!
Хермес се изненађено загледа у Прамајку.
- Па ви знате...
- Поздрави Копљотресца, синко. А оцу реци шта мислим. Нема вајде од тога, али бар да зна... И скини ту маглу са крила на сандалама и капи, ружи те...
- Поздрави Копљотресца, синко. А оцу реци шта мислим. Нема вајде од тога, али бар да зна... И скини ту маглу са крила на сандалама и капи, ружи те...
Прамајка махну патрљком за поздрав, бодро закорачи са друма, загази у мочвару и...
... и нестаде.
Хермес је остао непокретан, загледан у воду која се мрешкала. Одмахну главом, размаче прамење око себе, зграби највећи...
и закорачи у маглу, певајући потихо, па све снажније:
Овде! Како је леп тај људски род!
О дивни нови свете који имаш
Баш такве људе!
Миливој Анђелковић
Следећи наставак > 12. Jupi, jupi, duuu... опремамо Темељ-кућууу... http://vizant.blogspot.com/2009_06_01_archive.html
