27.2.10

Излет у БлајБингер: Уфурај ми дивча жваку (33 наставак)

Синоћна седељка уз црно вино и рибу из старословенских вода, оставила је необичан укус у устима.
- Ама, ово није нормално – чудио се Амик. – Више ме је ошамутила риба од вина!

- Укус природне рибе – растумачио му је ка5ан. – Знате ли како се на делти Дунава одређује који рукавац је главни ток? Узму се узорци, па где је највише хлора... У синоћној риби није било дарова цивилизације... Само чисто месо и здраве кости, па заноси...

- Осећам се као да ме је продувала кошава – сложио се Раде. – Што вино нанесе, то риба однесе... Па наизменично... Као кошава са Дунава... топи лед са мојих усана... Хајде, Амик, ти то знаш...

Свезнајући Амик је нешто замумлао, али је знала Златана и ево, Аргоом је уз звуке мотора одјекнуло

 
- Хааај, дувај кошаво – прихватио је и ка5ан – па убрзај наше кораке... Ноћас сам видео светлост на махове, не могу да верујем да је то заиста...
Иза окуке се појавило управо оно што ка5ан није веровао да ће видети

а поред светионика велики билборд са


- Јесу саобраћајни знаци – замислио се ка5ан – али не из ауто-школе.

- Не би морао баш толико да их упијаш – побунила се Златана.

- У овој ауто-школи бих волео да понављам разред – обрадовао се Раде. – Амик, сними ово, за будућа покољења и моју вечерњу разоноду...

- Испод нешто пише – Амик је пре видео слова него слике. – Видите

!!! ПОСЕТИТЕ БлајБингер !!!
Мјуза за Вас: Уфурај ми ДИВЧА жВаКу !!!

- Ка5ане! – разгаламио се Раде. – Идемо! Нема другог збора после овог договора...

- Са ким си се договорио... – покушао је Амик да разјасни ствар, али су остали заклимали главама као да су целу ноћ само о томе размишљали.

- Пише и име домаћина, са његовом сликом...

- Господин је градоначелник БлајБингера и зове се СигМир НаОљуб ЛиТодо ЗамРовић – прочитао је Прекобарац. – Тамо, преко баре, чуло се о њему...

- Сигмир, мој мејл-арт пријатељ! – одушевио се Раде.

- Поштански? – запитао је Mister New Wave.

- Послао је разгледницу кнезу Милошу Обреновићу... – објаснио је Раде.


- ... а поштари навалили да је мени уруче. Једва сам се одбранио.

- Ја бих примио! – рекао је Амик.

- Због мало словаца све би покварио. Словца су права тек када се размахну у игри...

На улазу у град дочекала их је права фестивалска атмосфера:


радознали погледи, атмосфера пуна набоја, дамице у најлепшем издању и момци који се дотерују


Седишта су већ била заузета.

Застали су, и одмах им је пришао озбиљан господин, уздржаног изгледа


- Добро дошли на наш отворени шатро-фестивал дивча жвака! – промешкољио је кроз кратак осмех. - Ако су господа уметници, могу да се укључе...

- Једино госпођа! – спремно је узвратио Раде. – Али недавно је одрадила светски наступ на Сведунавском фестивалу Кошаве па се релаксира...

Ноншалантно је саставио квадрат прстима и кроз кадар погледао господина, сцену и простор око сцене.


- Него, ми, продуценти, мало би шацнули.... Овдашње цице, и кокице, и ајкуле и џулове… Где вам је ВИП ложа са тврдим пићима и расхлађеним намештајем?

- Одмах! – ужурбао се господин. – Изволите за мном, биће сређено.

Пришао је највећем столу ресторана на тргу, нешто промунђао и столице су се волшебно испразниле.

- Изволите! – наклонио се. – Организатори часте!

Келнер је изникао иза њега, повијен као врба после кише.

- Вабните жеље! - понудио је. – Нешто лаћано, а има и мувинг, ландрање и закопавање?

- Молим? – запитао је Амик и неповерљиво протрљао уво.

- Лаћано за госпођу – спремно је наручио Mister New Wave. – Четири ландрање – и ту је погледао Радета – а за господина директора продукције...

- Закопавање! – одрезао је Раде и келнера погледао кроз квадратић кадра начињеног од прстију. – Осмехните се!

Келнер се осмехнуо, исправио, испустио чашу и болно развукао усне.

- Довољно, хвала! – одрезао је Раде. – Јавићемо кад почне кастинг... И брже та пића...


Одјекнуле су фестивалске трубе и на писти су се појавиле


Прошетале су уз аплаузе и повике, а Златана је својом руком поклопила шаке ка5ана, спремне за аплауз.
Иза три грације, истрчао је водитељ


- Исти ја, у млађим данима! – јекнуо је Mister New Wave, а сви за столом су климнули главама у знак дубоког разумевања.

- Драге моје и драги моји – плео је водитељ расплићући језиком. – Свака наша жвака, није квака, уфураће вам се у чуку, фрљнуће у душуленце, продуваће вам фижбајне и најежити дупенце... Наши гала ВИП, хура, хип, суграђани! Чућемо од њих, лично, најважније - како су успели! Господин Српски Кључ!

- Није ме зорт. Нисам цмоља, нити од оних којима буља жваће гаће. Видра сам у свакој фртутми и бедаку. Тад ми кефало готивно мути. На брзака све капирам.Фркнем конце и копам да нагазим српски кључ.

Он искрену главу да налепи један фластер који је почео да ландара.

Водитељ притрча и причврсти још два-три.

- Било је још неготивнијих срања, па сам живео на гурку, шетао питона и профуравао...

- Дивно! – одушеви се водитељ. – Хвала, хвала, ви сте, па... наша ала, ала.. А сада наша суграђанка која је напустила живот на високој нози и вратила се на родну блајбингерску грудву. Госпођа грофица Де Ла Сена Гузи!


- Ваша формула успеха?

- Тесна пртља, високе штикле, дебело налорфане лабрње ко мајмунско дупе.

- Занимљиво. И још?

- Одвајај табане, моћно мешај фанфуљом...

- Ваш животни мото?

- Ништа обашка, али да будеш јебозовна!

- Хвала, хвала, дупло ала... А сада, изненађење дана. Оно што нисте знали, ни слутили, ни помишљали, што вам у ганглије никада није доцуркало! Први српски транзицијски лизинг интелектуалац!


- Реците нам! Просветлите нас!

- Треба да будеш прави гадњак, леви фрајер. Паташон,опак и ружан ко несрећан случај. Да волиш да семакљаш. Да имаш пеглу ко маљ. Неко време, кад сам био млађи, фајтовао сам на рингу. Избифлао сам и неке финте из каратеа. Да покажем на вама?

- Не, молим вас. Сви вам верујемо...

- Нико није имао петљу да ме пипне. Ни попреко да ме зракне, а камо ли неготивну реч да ми испљуне. Ако ми стане на жуљ тако га увоштим да ни рођена кева не може да га прочита...

- Хвала, било је едукативно... А сада, драги моји, једини, да, ЈЕДИНИ, који се... вратио... ИЗ ЧИТУЉЕ! Међу нама је, и неће натраг...

- Па, ето, догодило се... Грешка у корацима... Нагазио сам ћерку једног од ових тазе буџована, политичких дркоша, који су згрнули лову на приватизацији. А он одмах «будућем зету» купи нову бесну возаљку. Али ја нисам зезнут у мозак. Знам да дочекам фузију. Познајем дивча жваке и лаке шаре.

- И? Шта сте урадили?

- Уфаћкам једног анонимуса и увалим му ауто за лаћо вожњу. Истог дана бумка се БУМ-бурила и ја читам у читуљи, са све фотком: «Наш несуђени зет...» А ја готивно милким пингвине у БлајБингеру.

- Хвала, е ово је баш за алал...И за крај овог дивча феста дивча жвака за дивча гледалишче и дивча гледали... ли.. тичке... наш водећи привредник! Свима знани, судбом одабрани и срећом изабрани – Цар Буцов!

- Хоћете ли нам рећи велику тајну? Макар делић?

- Нема ту тајне. Овако. Прво рмбачиш, па још рмбачиш и ждракаш.

- Онда кажеш Тајну реч.

- Још грбачиш, али паметније, Циле, паметније


- Опет грбачиш, онако паметно и понављаш тајну реч. Много паметно и много понављаш. И, ево мале компаније, преко два-три континента...


...тек да ми чукун-унуци преживе.

- Хвала, хвала! Е, вала, ви сте наша ала... Ето, то је то! Госпођице! Даме! Господо! Све сте чули и све знате... А оно што не знате, то незнате да незнате, па вас то не жуљка, ништа вас не гурка, осим где има мало оштрог цурка... Уз музику, за поштовану публику...

- Е, сада се погубио – задовољно примети Mister New Wave. – Не може свако да буде водитељ.

- Зашто? – Раде га погледа кроз кадар прстију. – Баш је лепо завршио...

- Ама, људи – узбуни се Амик. – Он је на крају парафразирао Сократа! Оно о знању и незнању...

- Наше знање не допире до толиког незнања.... – хладно одби Раде.

- Опет смо на Сократовом трагу! – настави Амик

- Сократ по Платону или Сократ пре Платона? – упита Прекобарац.

- А може и Сократ без Платона! – убаци Раде.

- То је као село без цркве! – побуни се Амик

- А село без цркве је као жена без целулита – може, али једва... – убаци ка5ан.

Сви га изненађено погледаше, само се Златана тајанствено осмехну.

- Ене, де – проговори Раде и смести је у свој прстоквадратни кадар. – Има нешто тајно што није за Платонове уши....

Са сцене су чуо најновији хит:

Лову до крова

Обећао си мени!

Лову до крова

Обећао си њој!

Лова до крова!

Ајооооој!


- Па, господо продуценти? Идемо или не? Изаберите – чекање Сократа уз лову до крова или кошава на Дунаву?

- Дунав! – изабрао је ка5ан уз Златанин благослов.

Пошли су на Арго, само се MNW повремено освртао.

Слике и цртежи су радови Мирољуба Тодоровића (осим Радетовог кадра прстима) , курзивни текст су цитати из његове књиге «Боли ме блајбингер», као и већина других шатровачких речи у овом тексту.


4.2.10

Тамни глас FaceBook- а и милостива реч Султана (25. наставак)

По жељи Султана - евентуалног Издавача, кога су његове маркетинг и ДБ, односно СБ, службе обавестиле да се "Насељавање Византије" чита "ненормално по квантитету и неизвесно по квалитету читалаца", прескачемо понешто, па је та судбина задесила и "Суботарење" и маглени вагончићи Жуки-боја - 24. наставак). Зато ево 25 наставка (који је 26. јер је у међувремену... да, било је што је било, а сада се у множини текста и слика дубоко скрило и....), даклем 25. наставак, лично и НОВИ СУСРЕТ СА СУЛТАНОМ!

Испловили су кроз маглени тунел који се шкрто отварао пред прамцем «Арга». MNW је једини остао на крми, чежњиво гледајући у све блеђе куле Маглене Државе. Око њега су пролетале бљештаве кугле посебних, накнадних, специјалних и најновијих ТВ програма, хрлећи код Жуки-боја где су их жељно чекали.

Најзад, пред њима се отвори Дунав у свој ширини и лепоти.


Требало је одлучити куда даље. Низ Дунав, да, али са којим усмерењем, сидрењима, журбама или опуштањима, главним током или пречицама...

Сви су се сакупили на командном мосту и чекали Мистер MNW.

Није га било.

Дозивали су га, гласови су се уздизали над водом, и рибе су их чуле.

MNW –а нема.

Раде је отишао на крму да га доведе и вратио се са страшном вешћу – крма је прекривена паучином магле и празна, од MNW ни најмањег трага.


 - Није се чак ни уписао у листу мојих пријатеља! – потужи се тамни глас, али у општој пометњи нико на то не обрати пажњу.

Вратили су се у маглу, пипавог бродског хода. Глава, шешир, тело, било какав знак? Ничега осим равнодушних таласа. Златана је претражила брод, Раде гвирнуо у све тајне закутке. Тада се Амик досетио:

- Прамајко! Пра-пра-пра-пра-прамајко!!!

Рибе су пренеле раковима, стотине кљешти су сигнализирале по дну и


- Шта је, децо? Никад мира од вас!

Саслушала је без речи, погледала испод таласа, обазрела се на све четири стране.

- Није, нажалост. Брже би сазрео да је бар једанпут заронио у историју… Око вас су зујала разна сокоћала. Други пут зовите Хермеса, он би то растумачио...

И прамајка зарони, забринута што догађаји измичу њеној контроли.

- Понео га је неки програм и истресао на кровове – мрачно је прорицао Амик.


- Желео је да се врати, па ето... – ублажавао је догађај ка5ан 55.

- Био је тако елегентан и модерних схватања – сетно ће Златана.


- Дете и жртва свог времена – оценио је Прекобарац.

- Могао је још толико тога да научи! – тужно ће Амик.

- Лако је схватао, али тешко прихватао – одмахивао је главом Раде. - Ето, на пример, коктел Свете Луције…

- Он би се сигурно уписао у френдове, послаћу предлог на нову адресу… - преслишавао се тамни глас.
 
 - Срчан и предузимљив! – додао је ка5ан 55. – А такви најпре страдају…

Нико се није успротивио овој мрачној визији.

- Крмени део ћу назвати «New Wave», а остатке магле на огради «Мистерове сузе».

- Дивно, драги мој! – привила се уз ка5ана Златана. – Увек нађеш прави потез и реч...

- И? – упита Амик после дужег ћутања и гледања около. – Шта сад? Настављамо?

- Пустићемо да нас понесу токови природе – закључи Прекобарац – а не наше ситне жеље и прекомерна хтења. Применићемо Фибоначијев низ!

Има још, али знате већ - Султан и СБ...
 
Данас сам у пролазу срео Султана. Враћао се из престоне дворане са неке аудијенције страних изасланика. Изгледао је расположен и кад ме виде он се осмехну и махну руком да се евнуси склоне.


- Објављујеш, објављујеш – примети он.
- Само малчице, као што сте тражили. А ви – читате? – не издржах да не упитам.
- Ја? Јок! Питам Шехерезаду.
- Поздравите је – омаче ми се и ја се следих: шта ако помисли да Шехерезада и ја...
- Само смо познаници – покушах да објасним. – Ништа интимно. Где бих ја из Вашег харема...



Султан ме проницљиво погледа и нехајно рече:
- Не извињавај се... Немам ништа против... Већ дуже не свраћам у харем.
- Али, висости – изненадих се – свратите.... Опустићете се, заборавити бриге, па и нас ауторе.
- Не наговарај ме... То не вреди... И ништа ту не помаже...
Аух, забринух се. Види ти ово! Онај који може све, не може оно што свако може...



- Ако сте уморни, то су све искусне даме, помоћи ће вам у свему...
- Ма, није то... Види ти њега шта је он помислио! Писац, одмах тражи поенту и секси драму... Проблем је на вишем нивоу. Такорећи командна одговорност... На нивоу емоција... Једноставно, ја волим други харем!



Остао сам без речи и покрета, као залеђен.
Он се задовољно осмехну, махну руком пред мојим очима да ме одмађија. По томе је знао да сам запрепашћен (што би даље Марсел Пруст развио у два тома харемских мириса и сећања да докаже да тамо заиста не залазим). Такође, сазнао је и да га врло озбиљно схватам, као што приличи односу аутора са могућим будућим издавачем (што би Буковски одмах развио у пијану порно-секси теревенку где би страдала оба харема и понеки евнух).



- Јави се Шехерезади и сврати за дан-два... – упути ми он милостиве царске речи које су тако пријале мојим забриделим ушима. – Видећемо, можда ћеш успети да прођеш ТЕСТ ТРИ ПИТАЊА.
- Каква су то питања?
- Чућеш! Ни Шехерезада их не зна, немој да гњавиш жену... То је из ВЕЛИКОГ Тајног КОДЕКСА Султана-Издавача...



Он махну руком, евнуси притрчаше, мене одгурнуше у страну а њега готово понеше... У биро са гомилама рукописа који чекају ред и милост или, можда, у Други Харем?

Komentare, molim vas, pošaljite na imejl amika@verat.net  - biće dodati u nastavku teksta - jer automatska veza BloG-a za Komentare sve radi osim svog osnovnog posla.

(Наставиће се, наравно, толико сам ушао у ову причу да ме ни највеће НЕ Султана више не може да заустави...)

Миливој Анђелковић
Следећи наставак > 26. Маглена соба за духове и специјалце (26. наставак)... 16.4.10.
http://vizant.blogspot.com/2010_04_01_archive.html