10.1.12

Нови Орфеј и песме 21. века, али у прози - 52. наставак визуелног романа

Јато рода прохуја поред «Арга»...
...и ускомеша ваздух крилима тако да се карте разлетеше по палуби а Прекобарчев шешир одлете ка прамцу. За јатом, низ реку, котрљала се удаљена, па све ближа, тутњава.
- Да није грешка у датуму? – упита Раде пребледела лица. – Није 12. 12. 2012. него...
У даљини бљесну блистава тачка која се убрзано приближавала
мењајући боје и појачавајући грмљавину. Клизила је низ реку у лепези пене и таласа који су љуљали обале.
- Оверкрафт! – препознао је Прекобарац, најискуснији од њих.
- Најзад! – обрадовао се Амик. – Долази нам путовођа!
- Види ти ово! – одушевио се MNW. – Какав спектакуларан долазак! Као светске рок звезде, и то без стеиџа, бекстеиџа и пратеће технике! Чиста десетка!
Оверкрафт нагло прикочи и приђе до «Аргоа» у клобуцима пене. Спусти се на површину меко и сигурно као сова у своју дупљу.
Овална врата од тамног стакла клизнуше устрану и на палуби «Арга» се појави једна па друга

и на палубу ускочи
- Охоо! – шапну Амик. – Наш познаник са овог путовања, Жуки-бој!
- Хелоу, госпођице и господо! – разгалами се Жуки, као да сусреће најдраже пријатеље. – Помислио сам да сте ви јер су истраживачи данас ретки. Шта причам – ретки? Нема их. Сви мисле да све знају, и негде грабе нешто, организовано или соло, помодно или профитно усмерено. Истраживање је заборављена вештина. Још само ми, трговци и пословни људи, када је неки супер-профит у изгледу... А можда и ви нешто велико планирате, е, тада се и ја прикључујем, до 50% је мој део, нисам грабљив да тражим више...
- Добар дан господине Жуки! – обрадова се MNW и дубоко се наклони.
Жуки га одмери и присети се.
- Мој амбициозни млади познаник који није могао да постане саветник а одбио да буде вођа викенд-демонстрација против мене. Саветујете ову господу?
- MNW је први и најбољи кандидат на нашој нај-мастер класи – обавести га Раде – и наш портпарол за 21, 22. и потоње векове. Програмирали смо му имиџ за то доба, ево, овако ће изгледати:
- Добар избор! – похвалио их је Жуки. – Небеско-плави поглед на бизнис и црвена крила која високо стреме... Па, младићу, јавите ми се када то достигнете.
MNW се разведри и брзо климну главом, али га Амик предухитри.
- А ви сте, господине Жуки, проширили делатност, послујете и са постисторијом?
- Времена су се измешала – објасни Жуки. – Тотални живот све обухвата, а свет је оно што сами обликујете. Одећом, понашањем, ставом, маркетинг-причом...
- Ипак – причом – обрадова се Амик. – Реч је била на почетку и ево је на крају. Свет је само једна огромна приповест из циклуса «Тражи се права или бар успешна прича».
- Може и тако – сложи се Жуки – ако доноси профит. Него, госпођице – и он се наклони Златани - и господо – и свим осталим – нисам се ни представио...
- Па познајемо се – залете се MNW.
- Познавали смо се док сам био Жуки-бој. Све се променило, па и ја. Постао сам тотална све-личност и на свим друштвеним мрежама сада сам Протеј.
- А у животу? – упита ка5ан.
- Живот? То је оно што мреже организују, шта друго?
- Мој будући послодавац Протеј... – замисли се MNW. – Нешто ми је познато...
Раде претећи отклима главом: - Протеј или Протеус. Божанство мора и пророштва.
- Које се претвара у све могуће облике – допуни га Амик.
- Име одговара! – потврди Прекобарац.
- Римује се са Орфеј – прихвати Златана и напући усне да лакше потеку стихови:
- Наш познаник Протеј, стигао је
На крилима рода. као нови Орфеј!
Протеј се дубоко поклони и заинтересовано загледа у Златану.
- Дубоко сам дирнут и почаствован драга госпођице!
Ка5ан га мрко погледа, загрли Златану и привуче је к` себи.
- Поштована госпођо – исправи се Протеј – ти стихови су зачетак дивне приче о нама, пословним људима као новим Орфејима који доносе нове песме и ја бих вас радо запослио…
- Не може! – одреза ка5ан 5ровић. – Госпођа је моја супруга и први официр на овом броду. То је била пре, то је сада и то ће бити заувек!
- Како си то орфејски рекао, драги! – осмехну му се Златана. – Понуда господина Протеја је ласкава и као такву ћу је запамтити.
- У стиховима и ја умем – започе MNW - у маркетинг се разумем...
- Мораћу обуку  лично ја да преузмем! – запрети му Раде и доврши стихотворачко плетиво.
- Запамтили смо вашу девизу – Амик се обрати Протеју – «моје најпрофитабилније предузеће је држава».
- Јесте, то је тачно. Кад узмете државу под своје, финансирањем одабраних служби и акција, решили сте питање великог профита. Међутим, то кошта, а профит сваке године, да, баш сваке године, мора да убедљиво расте. Тако да сам морао да проширим делатност на народе и народности, религије и верске групе...
- Успешно, као и увек... – подстицао га је Амик.
- Осим код старих Словена – шапну Прекобарац али му Раде запрети да заћути.
- Нажалост – сневесели се Протеј. – Док сам ја трговао народима и народностима, боговима и свецима, помагао се стандардима, толеранцијом и заједничким живљењем, други су скидали кајмак продајући им оружје и политичке маркетинг-приче о славној прошлости и блиставој будућности. Ја обрадим садашњост а они зађу у прошлост и пониште сав мој труд и профит.
- А ви – испочетка? – заинтересовао се MNW.
- Тако је, младићу – потврди Протеј. – Али сада обухватније, од предисторије до постбудућности. Од толеранције до оружја и економско-историјског маркетинга о величанственој прошлости и будућности.
- А о садашњости? – упита MNW.
- Она је већ моја, младићу. Борба се води за прошлост и будућност. Али, и то сам освојио тако да је сада све мој производ – од камених секира...
... и катапулта, до тенкова и ракета.
И то за обе толерантно-зараћене стране!
- Како је то узбудљиво и пословно успешно! – задиви се MNW.
- Мени се највише свиђа – проговори Златана – што нисте уништили природу. Ено, видите тамо, каква дивна рода, нешто носи у кљуну... Бебу?
- Није то... – узбуди се Протеј. – Лезите доле, брзо!
Рода се искоси, замаха крилима и пикира ка њима. Направи елегантан лук изнад воде и, тачно изнад њих, отвори кљун...

Миливој Анђелковић   ---  Наставиће се... убрзо...


 
ФОТОГРАФИЈЕ  Обрада фотоса: Амика
Brod Trag by ChrisGoldNY http://farm4.static.flickr.com/3468/3698198837_3e477852d0.jpg
Оверкрафт by Elliot Moore http://farm3.static.flickr.com/2094/2427410385_709681fc40.jpg
Cizma by melodramababs 5560029106_e4382e17f9.jpg
Protej by ninasvane 5019690221_6bf5b30fdf.jpg
MNW u 22. veku https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgUGtTvS16G3m6ndKBwVmY8Gtm2Gwc_X_zWEThgCNPK6sYRoN4ie336TWBEz1iwJ9_BUO2nIztkrFdgyGj69bZlFnJRyPlGcRqUsTSk0tpvhDiUcZqy2pXsG3n3yxvAeiTCGuV3-9QYIiNq/s660/DSC00963a+JuJu+Hat.jpg
Zena Oficir flickr-1237256375-original.jpg и
http://t1.gstatic.com/images?q=tbn:f3bxh80rjzzN5M:http://files.nireblog.com/blogs4/blog-barbiegirls/files/barbie-girl.jpg и
by Aust Defence Force 5547825119_3ce2b93783.jpg
Dostojanstven na konju 00Brun_Chancellor_Seguier.jpg и freska Jase Na oblaku аffresco_0532-241x318.jpg
Kamena sekira flickr-4462564435-original.jpg
Rakete Copyright Chris Field and licensed for reuse 1070204_ce716a4c.jpg
Roda by Pandiyan 85223027_b446a015ff.jpg

8.1.12

Прво је умро Бог, па Маркс, а ни FREE се не осећа добро... (53. наставак визуелног романа)

- Мени се највише свиђа – проговори Златана – што нисте уништили природу. Ено, видите тамо, каква дивна рода, нешто носи у кљуну... Бебу?
- Носи бебу? – збуни се Протеј и сенка му замагли лице: – Лезите доле! Брзо!!!
Рода се искоси, замаха крилима и пикира ка њима. Направи елегантан лук изнад воде и, тачно изнад њих, отвори кљун...
Када је тутњава минула и пламени језици спласли, Mister New Wave први се усуди да дигне главу.
- Невероватно! – узвикну. – Спасла нас је ова украсна ограда брода!
Сви се подигоше са палубе, а ка5ан осмотри брод, Златану па путнике. Није било штете, ни повређених.
- Е, мој млади господине! – јави се Протеј. – Спасло нас је што уснимљена мета није био «Арго», већ «Протеус», мој оверкрафт. Видите шта је од њега остало!
- Али то је била само једна рода! – јави се запрепашћена Златана.
- Можда је била дресирана! – јави се MNW.
- Обучена, синко – исправи га Раде. – Види се да си прескочио војни рок.
- «Паметна» рода – додаде Амик.
- Или је преучила? – замисли се MNW.
- Некада су били паметни људи – сетно проговори Златана. – А сада су «паметне» бомбе.
- Рода са трагом млазног погона у репу? – одречно заклима главом Прекобарац.
- Беспилотна летилица типа «рода», госпођо и господо... – сетно прозбори Протеј. – Моје ново летеће оружје упућено на моје ново амфибијско возило... Једина ми је утеха што је несумњиво доказала квалитет. Нисмо стигли ни да је тестирамо, али сада нема потребе. Видели сте ту прецизност...
- И шта сад? – упита ка5ан пословно. – Идете са нама или...
- Са вама, и то што пре. Можда већ лети следећа «рода» са уснимљеном мојом сликом у кљуну!
Ка5ан одмах упали све моторе и «Арго» полете низ реку, врлудајући у цик-цак и цак-цик, као зец преко поља.
Иза њих, у пасторалној лепоти реке, тонуо је «Протеус» као доказ да лепота не трпи ругобе.
Златана се загледа у Протеја.
- Реците ми – упита – зар је морало да дође до овога? Рат, жртве разарања... Зар се не може профит остваривати у миру?
Протеј се замишљено окрете ка њој.
- Драга госпођо, то је добро питање. И сам то понекад помислим... Али видите, нисам имао другог излаза. Натерали су ме да учествујем у рату.
- Ко? – упита Амик мрачно. – Они са пиштаљкама и летвама за транспаренте?
- И они! Видите, овако је то било... Прво је умро Бог...
- ... затим је умро Маркс.
- Позорницу су напунили премијери, председници и суверени. Убрзо се видело да је сцена превелика за њихове мале улоге.
- Да, наглумиле су их улоге – укључи се Раде – то је приметио још Шекспир - и он припрети MNW: - Запиши то, шта чекаш!
- Свашта се догађало – забринуто настави да прича Протеј. – Неки Гафи искорачи мало више, а Сарки му подметне ногу. И наравно, почне туча и да Сарки не би извукао дебљи крај улете у битку Кали и Мерки и још понеко, а њихов бодигард ДАТО почне да ослобађа потлачене изворе нафте...
- ... и да им дели дупло право гласа, ако гласају за њега. За то време њихови рејтинзи се срозају, а наш профит почне да стагнира. Не може све Сарки сам, па се умешамо ми, финансијери и трговци. Почнемо да снабдевамо обе стране, да надокнадимо изгубљени профит, па кад већ рат воле, нас заболе... Ух! Извините госпођо, занео сам се!
- Наставите, молим вас – ноншалантно одмахну Златана.
- На позорницу смо морали да изведемо главне играче – себе саме, као нову вредност и путоказ за савремене могућности. На пример – коцкање са буџетима држава. То је игра у којој сви ми добијамо. Губе само они који у томе не учествују.
- Губе јер нису довољно уложили? – упита Mister New Wave заинтересовано.
- Могло би се и тако рећи... Када профити опадну запретимо финансијским колапсом и распадом тржишта. То је сигнал за узбуну свим нашим људима у владама света. Тада нас државе помогну, колико могу, из буџета прикупљеног од пореза оних који не учествују у томе.
- Зашто од њих? – упита Амик наоштрено.
- Зато што не учествују у светској игри а хоће да буду грађани света.
MNW хтеде нешто да запита, али га Раде предухитри.
- Приправниче! Прочитај господину Протеју цитат са стране 39!
MNW брзо отвори бележницу и одмах нађе цитат.
- «Пљачка банке није злочин, злочин је оснивање банке!» Бертолд Брехт.
- Може и тај – сложи се Раде. – Али, мислио сам на онај комплекснији и бољи.
MNW поново отвори бележницу и прочита:
- «Око финансијских институција треба опасати жуту полицијску траку са натписом: Не прилази, место злочина!» Аутор – мој ментор Раде.
- Е, то је већ боље! – сагласи се Раде. – Нисам ја аутор, али као да јесам...
- Претерујете, господо – огласи се Протеј. – Видите, све то зависи са које стране капитала и профита посматрате ствари. Ми смо запослили најблиставије умове највећих светских универзитета и дебело их платили, да не чаме по институтима за ситне паре. Њихов задатак је да нађу опције у којима дужници одмах добијају све што желе, а да банке не могу да изгубе. И, шта ту има лоше – милионима одмах подаримо кућу и све остало, на отплату, и то само на бази потписа?
- То су они кредити на 30 - 40 година? – укључи се Амик. – Шта бива после неколико година?
- То је већ проблем семантике – одмахну руком Протеј – и ван је наше моћи. Све је FREE – дивна реч! Значи, све је слободно и бесплатно.
- Касније, FREE је и даље слободно, али не и бесплатно. Жеље коштају, зар не? Kада се не плати рата отплате, FREE престаје да буде слободно.
- И у чему је ту наша грешка? Јесмо ли ми, трговци и банкари, криви што FREE није увек FREE? То ви, интелектуалци, треба да прецизирате значења речи а не да људе доводите у недоумицу и финансијску изнудицу. И онда за то кривите нас који само испуњавамо њихове жеље...

Миливој Анђелковић  --- Наставиће се, крај је близу,



 
ФОТОГРАФИЈЕ - Обрада фотоса: Амика
Eksplozija by Michael Holden 5030655431_8f6ae9679c.jpg

Brod tone 2 by Odalaigh 2821764058_ca015a086e.JPG
Brod tone NOOA Ocean Service Office of Response and Restoration - Major Oilspills.jpg
Demonstracije by Just (Collective) (Just.Ekosystem.org) 3647772072_4e98fcab49.jpg
Umro je Bog by Chris1051 2130506192_1e799497da.jpg
Bilderi by Charles Stirton 1044365408_e3bae999df.jpg
Banka seemsartless.JPG
Marks by patrick h. lauke 4824623525_f6f24a7de7.jpg
Argo bezi Copyright Mike Pennington 485742_8e21ba65.jpg
Gori nafta by Sir Garlichad 91861957_088aed0ae8.jpg
Kockanje by Images_of_Money 5857848242_631644e217.jpg
Gradjani sveta By cicilief 110505245_b75ac76155.jpg
Zuta polis traka by xomiele 4824698487_aba7dfa35d_m.jpg
Kuca by Mike Kanert Potpis by zoomar 341608045_454cecf3d0.jpg
Free by klabusta 346519139_4af4e316de_m.jpg
You are free by laffy4k 279583606_01243e2d4f.jpg




6.1.12

Шушумига и Burning Bush (54. наставак визуелног романа)

Иза окуке се појави притока чија лепота изазва узвике дивљења.
- Ка5ане – замоли Протеј – скрените овде, под оне неземаљске крошње. Да сачекамо да роде прођу.
- Каква лепота! – одушеви се Златана. – Као да улазимо у неку слику или роман!
- Роман? – обрадова се Протеј. – То ценим! Спонзоришем све светске награде. Кад је могао Нобел, могу и ја.
- Тако смањујете годишњи порез на зараду? – сумњичаво запита Амик.
- И то. Али има нешто много важније. Романи ми помажу у послу, указују на могућности добре зараде.
- ???
- Видите, књижевници откривају нове духовне правце а ја то комерцијализујем. Најновији пример: руски писац Виктор Пељевин ми је донео милијарде!
- Пељевин? «Чапајев и Празнина»? – упита Амик не верујући својим ушима. – Познајете га?
- Јок. Видео сам га само на фотографији.
- Али... Зашто баш Пељевин? – зачудио се Раде.
- Прочитајте његове новије књиге па ћете знати.
- Ви сте их прочитали? – провокативно-подозриво ће Амик.
- Пролетео сам кроз текст, ту и тамо – признаде Протеус. – Али и то је било довољно да ме запљусну таласи усмерене енергије. Он би могао да промени свет кад би...
- ???
- ... кад би речи биле делатне. Тада би Виктор обавио већи део посла. Овако, та енергија кружи, појачава се и шири тако да налазим њене трагове и у свом послу.
- У трговини и бизнису? Немогуће! – одбио је то Амик.
- Oh, yes, my frend! Видео сам на његовом сајту да пише роман «Богови и механизми» са првим поглављем «Операција Burning Bush».
- Горећи грм – преведе Прекобарац.
- Пазите, оно друго «Б» је велико – исправи га Протеј.
- Значи: Горећи Буш! – допуни Прекобарац.
- Тако сам и ја размишљао – настави Протеј – а тада ме дотаче сноп оне Викторове енергије која би могла... знате већ. Заинтересујем се и преко својих пословних веза убрзо сазнам шта се заиста догађа и осетим – биће ту добре зараде за мене. Пељевин се толико унео у стварање...
- Тренутак – прекиде га Раде. – Приправниче! – подвикну. – Спреми нам коктеле, да се госпо`н Протеју не осуши грло.
- Које? – одазва се MNW. – Топовски удар или са успореним дејством?
- Успорене. «Троструки шатл Свете Луције» на пример.
- Дакле, Пељевин се толико унео у стварање да је емитовао снопове енергије далеко преко граница Русије.
Једног тренутка примети да је успоставио телепатску везу неким важним Амером и по војно-државничким мислима које су му се мотале по глави схвати да је то лично тадашњи председник Амера, Буш млађи...
Протеј отпи гутљај «Троструког шатла Свете Луције» са ледом и стресе се.
- Боговско пиће! Као и прича, сада ћете чути:
Буш је био сам у соби а продоран глас са меким акцентима почео је да му бубња у глави.
- Ко ме то буди усред ноћи? – упитао је Буш збуњено.
Е, ту почиње прича о стварању нове, нестандардне ситуације што само добри књижевници могу.
- Буди те Burning bush! - ...
- ... одговори Пељевин дубоким и свечаним гласом ствараоца који је открио праву, велику тему.
- Bush? – изненади се Буш. – Ми смо рођаци?
- И то блиски. Читао си Библију... Сети се ко је Горући Грм.
- Господе, ти си? – обрадова се Буш.
- Наравно, рођаче мој! – најдубљим гласом потврди Пељевин.
Слушаоци се загрцнуше од смеха.
- Генијално! – одушеви се Раде. – Мора да је неко време провео у париској Ротонди!
- Прави византијски дух! – изјави Амик. – Насељавање Византије се проширило!
- Тата-мата за Амер-брата! – сложи стихове Прекобарац. – Они верују да су изузетни, а тада је до бога само један искорак...
- Супер! – сложи се и MNW. – Изабрао је најјачи бренд.
Ка5ан се сетио својих битака са гусарима: - Мене су звали Ка5ан 5 ва3, али ово је још боље.
- Изванредно! – објави Златана. – Значи, то је он! Јављао се мојој сестри у сну као ватрени у2рач и звао је у Москву.
- Да ли је отишла?
- Није послао авионску карту.
- Даље – затражи Раде. – Молим вас, шта би даље?
И Протеј настави:
- Буш се одушевио, сам Господ је потврдио оно што је он одувек веровао – да је и он Бог, само на Земљи. Као прави практични Амер ноншалантно је замолио «свог блиског рођака» да му помогне и оконча рат у Авганистану јер сам то није умео.
- Рат? – поновио је Пељевин. – Да прекинем? Наравно, али да знаш... Разочарао си ме. Не могу да верујем да Burning Bush не може да добије један рат!
- Није један, буразеру – поносно ће Буш. – Имам их, ихааај! Ми, Амери, заводимо ред на планети па понеки рат запоставимо.
- Колико ратова? – инсистирао је Пељевин, као «рођак Бог».
- То се више не може пребројати – признао је Буш. – Тридесетак, или више за пола века...
- Зато толики вапаји допиру чак до мене – љутну се Пељевин. – Мислио сам да су људи постали размажени, а оно Буш, мој неумерени рођак!
- И ја ћу теби помоћи – понуди се Буш. – Ево, забранићу вапаје, кукање и плакање као превазиђене и неусклађене са хармонијом новог светског поретка.
- Помоћи ћеш ти мени на другачији начин – досетио се Пељевин. – Видиш, понекад пожелим да се опустим...
- И ја волим голф – признао је Буш. – Тада доносим највеће одлуке. Кажем: ова лоптица је Хусеин, или Гадафи, или Кастро... Ако прелети 30-так метара шаљем ракете; 20-так метара – хелио-десант; 10-так метара – невладине организације.
- То је оно са штаповима и лоптицом? – упита «рођак Бог». – Не играм то, загуби ми се лоптица у облацима или падне на Земљу. Ја имам други, електронски хоби.
- Игрице? – упита Буш са разумевањем.
- Тако нешто – признао је Пељевин у улози Господа. – Преузмем понеку твоју беспилотну летилицу...
- ... и пошаљем је кроз Рај, Пакао и њихова предворја да видим шта се догађа. И да они виде нешто што личи на прст Божји.
- Могу да ти пошаљем десетак ескадрила за почетак – понудио је Буш.
- Нема потребе – одговорио је Пељевин. – Ово што ти већ лансираш више је него довољно. Али, летилице ми понекад измакну контроли, логаритамски низови кодова за навођење на циљ су толико компликовани... Зато, овако ћемо... – отеже Пељевин.
- Само кажи, рођаче – пристаде Буш. – Ти окончај рат у Авганистану, а ја ћу ти послати све те ћавоље... извини... све те кодове у пакету. Само кажи где?
- Најбоље у бар «Кез за зез» на Менхетну. То је онај са великим Путином као бабушком.
- Руски бар? – упита Буш збуњено.
- Можда је руски – снађе се Пељевин. – Али то није важно, ионако је све то наше!
- Право кажеш – сложи се Буш. – Океј, договорено! Добићеш још данас, а ти преузми Авганистан!
- Изванредно! – јави се опчињени Амик. – Шта је било даље?
- Руси су добијене логаритме проучили – настави Протеј - направили «Шушумиге»
- реплике класичних амер-џипова Willis да не би били сумњиви и послали их на ратишта. Сваки је носио хиљаде плоча са исписаним низовима бројева и слова које су избацивали по пустињама, беспућима и планинчинама. Беспилотна то сними, добије убрзање и неопозиву аутоматски команду: «Циљ највишег приоритета! Сручи се на њега, без одлагања, мајчицу му његову!»
- И?
- Нема ту и. То је врхунска технологија. Било је да се и по десетак сруче на једну једину плочу. А поруџбине, можете замислити, престижу једна другу. Кажем вам, удесетостручио сам продају захваљујући Пељевину. Основаћу светску књижевну награду «New Nobel”, првог добитика већ знате...
- Генијално! – одахну Амик. – То враћа поверење у писану реч. Али, ипак, да реч, реченица, па и роман, обарају авионе, то, извините...
- Не верујете? – осмехну се Протеј. – Сада ћете видети. Ка5ане, молим вас, изазван сам – искрцајте ме на обалу!
И Протеј искочи са брода и на песку исписа великим словима:
- А сада, господо, да се удаљимо и – видећете оно у шта не верујете!
Убрзо, ноншалантно долете једна рода
осмотри Протеја, угледа знаке на песку, накостреши се и сјури право на обалу – БууУУУ!!!мммМММ!!!
Друга је знаке видела из висине и сјурила се одгоре, не часећи ни часа.
Одјекну ново БууУУУ!!!мммМММ!!!
За десетак минута обала је личила на избомбардовани аеродром са остацима «рода» које су после експлозија добијале своја права обличја.
А тада се обала запраши и на хоризонту се појави...
... један «Шушумига»!!!
- Ко би то могао да буде? – зачуди се Протеј. – Да није Виктор Пеље...
- Бежимо, господо! – узвикну ка5ан и упали све моторе.
- ...вин, лично? – заврши реченицу Протеј када је «Арго» већ ухватио пун залет. – Зашто бежимо?
- Лако је вама, господине Протеј – објасни му ка5ан. – Ви се тек други пут појављујете у роману, а ми кроз сваки од 54. наставка, још мало па пуне три године! И сада да нас још и Пељевин укључи у неки свој текст или, недаобог, роман! Ни читаоци ни теорија књижевности не би знали како то да растумаче, а ми би провели још неколико година далеко од куће!
Протеј погледа остале – сви су замишљено зурили напред, у правцу већ заборављеног Amika.rs –a  http://www.amika.rs/

МИЛИВОЈ АНЂЕЛКОВИЋ, с.р.

СЛЕДЕЋИ НАСТАВАК - 55 је ОВДЕ


 
ФОТОГРАФИЈЕ - Обрада M. А.
RekaLepa © Copyright steve 026236_1c2bae51.jpg
Peljevin popboks.JPG
Bus theartdontstop.org1096602782.jpg
Grm Gori Amika i by spratmackrel.jpg
Ameri i Englezi zavode red thewhizzer.blogspot.com hicks.jpg
Avion bespilotni by U.S. Army Materiel Command.jpg
Babuske Politicari Author Brandt Luke Zorn 800px-Matryoshka_Russian_politicians.jpg
Bus 3 theartdontstop.org 1108072039.jpg
Bus 2 theartdontstop.org 1106861686.jpg
Cudovista i Duhovi igraju Amika i by bernardoh.jpg i PULSE.JPG
Susumiga Amika.JPG
Koktel TS Svete Lucije Amika.JPG
Pesak Amika i by todaysart 3928513148_3d928a69b3.jpg
Roda nerdybirders.com painted-stork.jpg
Roda 2 by Lip Kee 440571895_c7255d85d6.jpg
Avioni su pali Amika i by todaysart 3928513148_3d928a69b3.JPG
Pojavi se SUSUmiga Amika i by todaysart 3928513148_3d928a69b3.JPG
Naseljavanje Vizantije Amika i Photographer Ian Britton.JPG
Dva Meseca nad Beogradom Amika