22.10.10

Учитељи и богови (32. наставак – II део)

 Снажан тресак грома протресе шуму и са друге стране, изнад дрвећа указа се...


- Ко је сад па овај? – запрепасти се MNW. – Конкуренција?

- То је Велес, бог поља и шуме – одшапну Амик.

- Они, значи, постоје?

- Него шта! И они су медијске личности, свако има век-два славе па га замене новим. Ни екрани историје не могу без нових звезда.


Из масе иступи кнез племена.


Изгледао је љут и незадовољан и обрати се Велесу.

- Шта каже? – упита Амик Прекобарца који је укључио свог моћног гугл-преводиоца.

- Жали се: тешко им је – шапутао је Прекобарац. – Цео дан раде да преживе… Плена нема… Богови су их спречили да освоје Солун…

- Солун? – зачудио се Велес.

- Тесалоники, Солунос… - прецизирао је кнез.

- Ни случајно – одбио је Велес. – Ми то нисмо урадили.

- На зидине је долетео се појавио велики Перун лично – тврдио је кнез.


– Био је много љут и бесан… А после је стражарио, намрштен и наслоњен на бедеме Солуна, док се нисмо повукли.

- Није то био Перун – поново одби примедбу Велес. – Он ни не зна где је Солун… Заузет је својим небеским пословима. Са Прометејом комбинује како да се освете Зевсу…

- Како није био? Сви знамо његов лик… И бес… – изненади се кнез.

- Неки нови, тобожњи богови… Долазе са реке, врте се ту негде и лажно представљају…

- Он то… о нама? – упита Златана.

- Пст – утиша је Прекобарац. – Да чујемо…

- Јуче се расцветала магична папрат – причао је кнез.
 

– Али испод ње није било блага, нисмо ми те среће...
- Шта је било? – упита Велес. – Она се не расцветава узалудно.

- Само једна пећина... – поче кнез.

- Строга! – убаци Амик.

- У којој живи...

- Баба Рога! – допуни га Златана.

- ... неки дух који се хвали да је Сведух, или тако нешто... Али, духови се не једу, плена нема...

- Плена ће бити све мање – прекиде га Велес. – Око вас су државе, краљевине, велике војске… А ви би и даље племенску слободу… Свако за себе… Изаберите: лепши живот под краљевском влашћу или слободу племена и тежак живот…

- Помозите нам да освојимо Солун!


- Толико блага и хране! Шта је то за вас… А ми, ми би све решили…
- Солун треба нама. Долазе неки нови богови. Морамо да им покажемо сву нашу снагу… А ви никога не слушате. Ти, кнеже, ти мораш да заведеш ред у племену. Много гледате оне стране резе и кружиће. Чујем да је било и крви…

- Поџавељале се две жене…

- Ха! Две жене! Па подбуниле мужеве, потукла се братства, родови исукали мачеве, пала крв у племену! И сад ти хоћеш Солун! Да се тамо бијете. Чуо си, чули сте. Солун не дирајте! Изаберите! Краља и живот или племе и животињарење… Ја рекох!


И Велес пусти серију муња, одобрену Перуновом лиценцом.
Прекобарац искористи пометњу и сними знаке на стени.

- Бежимо! Чули сте да више нисмо добродошли…
На Аргу их дочека Раде, блудећег погледа. Покрети су му били оштри и незграпни, као учитеља који сачекује ђаке побегле са часа.

- Ево их. Већ… Знао сам да не вреди ићи…

- А Солун? – упита Амик. – Знате ли ко је то био? МИ! У неком од будућих похода спасли смо град пројектујући Перунове слике по бедему!

- Већ смо били? – упита Раде. – Ето, шта сам рекао… «Учитељ» је права учитељица живота…

- А оне црте и кружиће, због којих се туку жене, и цело племе? – упита Златана.

- Снимио сам их – обрадова је Прекобарац. – Добићете, по примерак за сваког.

Он се повуче у маглену собу и убрзо се врати са шест фотоса. Изгледали су овако:

I

1 2 3 4 5 6 7 8 9

234 6 9 1 578

6*> ~99~ *1

6**>> -999~ <@*1

6**>>> -<9~ <@**1

6**><**9 <@**1

***69 / <@@**1


- Шта је ово!!!


II



6~ ?9 <@@**1

6 ///!!!9 <@@**1

6##>> 9~ <@@**1

6 <<<&&&9~~ <@@**1

[[[6]]] 9>- < ***1


III

[[[5]]] 9*><***1

[[[5*]]] 9****1

[[[5**]@> 91***19***91*

[[[5**]@>> 8** 1?

[[[5**]@@>> 8!! 1??

[[[5**]@@>> --8!!!/// 1

[[[5**]@@>> <@*8


IV

[[[ ]]] 6***>>> <*9+

6*?~ ~ <<*9+*

6**><*9+*

6***9+***

****69**+**…….. **69**+**+**.

- Шта је ово? – зачуди се Златана. – Види, драги – обрати се ка5ану – шта је ово?

- Личи на коте за безбедну пловидбу...

- Кодови првог софтвера – нагађао је Прекобарац.

- Тајно писмо масонске ложе – закључи MNW.

- Нешто у деловима – примети Амик. – Римски и арапски бројеви... Изгубљени Хамурабијев закон?

- Рецепт за медовину, сигурно – закључи Раде. – Пробаћу да га искоктелишем...

- Па пећина са сведухом… - подсети их Амик.


- Шта то може да буде?

- Све ће то вама учитељ растумачити... – обећа Раде. – Али други пут... Сада ми се спава...

Наставиће се, има још... а до тада покушајте да пронађете простор на сајту у коме је визуелни роман почео - то је Удружење Без Адресе или скраћено УДБА јер ће се роман тамо и завршити.
Дакле, тражи се УДБА на http://www.amika.rs/index.html
јер, признаћете и сами:

БОЉЕ ЈЕ ДА ВИ ПОСЕТИТЕ УДБУ НЕГО ДА УДБА ПОСЕТИ ВАС!


Миливој Анђелковић
Следећи наставак > 35. Тајна поруке на обали Дунава (35. наставак, први п... 18.11.10.


(Фотографије: Изненађена девојка, аuthor Andy Eick
Изненађена мачка, аuthor Lipedia)
Муња, е, ово морам да потражим...