19.12.09

"Лежећи полицајци" на рајском и европском Дунаву (22. наставак)

Сутрадан, «Арго» је рано запловио


јер су сви преспавали на броду. Са кеја, махало им је неколико шетача кућних љубимаца и комплетна јутарња смена кафића «Код Јужне Капије».

- Брзо се вратите! – довикивали су.
- Вратићемо се! – обећао је Раде. - А ви попуните залихе!
- Хвала на подсећању! – одмахивао му је шеф и одмах наредио: - Преполовите наручена пића, неће толико требати.
- И нове амрелчиће за коктеле!! – довикивао је Раде већ из даљине.
- Молим? – упитао је шеф збуњено.
- !!! Амрелчиће!!!
- Анђелчиће??? – чудио се шеф.

Раде је немоћно одмахнуо руком и осталима на броду растумачио догађај.
- Чим макнем, они почну да греше!



Сава је искрила на јутарњој измаглици. Два запењена набора раздвајала су се пред прамцем и ширила у моћан траг који је љуљао обале. Пред њима су се отварала два неба између којих су летели.


Ка5ан 55 је осмехнуто и самозадовољно загледао сапутнике, више него реку испред брода.
У зубима је стезао повећу лулу. Био је непушач, али... Ка5ански ритуал је то захтевао.
Амик је фурњао из своје огуљене лулице, распаљујући овлажен дуван у њој. Вишедеценијска навика је то наређивала.

- Свака река има две воде - тумачио је ка5ан. - Она на средини увек је бржа од оне поред обала...
- Успоравају је усидрени сплавови? - нагађао је MNW.

Ка5ан га одсутно одмери и настави: - А тамо десно, видите оне ковитлаце? Ту почиње ушће, а тамо даље, тамо почиње Дунав... Бистрија вода је Сава, а она сиво-браон је Дунав. Пун панонског песка и муља.
- Наравно - промрмља Амик преко луле која се таман распалила - кад за собом вуче целу европску историју.
- На ушћу су две одвојене реке, воде се измешају тек после...
- Баш сам то хтео да кажем - јави се Раде. - Није тамо где јесте, већ је тамо где није!
- Све по два - значајним гласом примети Златана. - У паровима. Закон природе.



Амик изваја убедљив, јединствен дим из луле, али то нико не примети.
Брод благо поскочи, као да је налетео на гомилицу шљунка.
- Ушли смо у Дунав, рајски, а сада европски - објави ка5ан 55.
- Зато на њему има "лежећих полицајаца - климну Раде са разумевање.
- Први - одбројавала је Златана. - Сада ће други, његов пар...

Брод још једанпут поскочи.
Златана победоносно погледа све око себе, а Амик се сумњичаво загледа у ка5ана 55. Он извади незапаљену лулу из уста, лако се наклони и климну Амику. Није баш све што знамо отишло са димом, значио је његов покрет.

Клизили су испод вечитог Калемегдана као по леду. Иза њих, две беле пруге лепезасто су се шириле запљускујући обале.
- Фантастично! - одушеви се Златана. - Одувек сам сањала да будем на НАШЕМ броду - и она значајно погледа ка5ана - и да ми коса лепрша на ветру...
- Ево стижу и украси за вашу жељу - и MNW показа на небо.
Одгоре, стреловито се спуштало неколико бљештавих вртлога шљаштећих боја као да су побегли са новогодишње јелке.


- !!! Чувајте се!!!  - повика ка5ан из свег гласа, а његова ритуална ка5анска лула излете му из уста.

Наставак следи, текст не сме да се заледи ни у 2010,
години чудној која се сажима у саму себе

2010.

!!! СРЕЋНА НОВА ГОДИНА !!!

Миливој Анђелковић

Следећи наставак > 23. !!! Чувајте се – Алијанса напада!!! (Први разговор са Султаном)1.1.10.
http://vizant.blogspot.com/2010_01_01_archive.html


18.12.09

Нови амрелчићи за другачији живот (21. наставак)

Испловљавамо сутра! - пословно је закључио ка5ан 55. - Све је набављено, проверено...
- Дивно, драги! - обрадовала се Златана.
- Хм... хмммм... - збуњено се огласи Амик. - Тако брзо?

Раде га искоса погледа - знаосамдаћетакобити...
- Ти остани! - нехајно предложи. - Бићеш наша поуздана база у залеђу...


- Ако останем, биће још горе - двоумио се Амик.
- Немојте да вам буде горе! - охрабривала га је Златана.
- Овде постаје досадно - убаци Раде. - Један кафић... исто друштво... иста пића... исти амрелчићи на коктелима...
Амик климну главом, без речи.
- Он је ОДЛУЧИО! - преведе Раде његов климоглав. - Између досаде и авантуре, изабрао је неизвесност!


- Било би најбоље да се прво вратимо, па онда пођемо - убаци самоуверено MNW. - Ето, како сам ја, на интуицију, пошао са вама. (Овде то пише, линк само за радознале и заборавне).
- Није то што мислиш - прекиде га Раде. - Сада почиње симпозијум о хамлетовској дилеми...

- Ово путовање није викенд-излет - покушао је Амик да објасни. - То је одлазак без повратка!
- Хм... ХМММ... ХММ - увређено се огласи ка5ан 55.
Остали се окренуше ка Амику, збланута лица као нови акционари очарани лепотом  и изгледом берзе.


- Вратићемо се, то да - настави Амик. - Али промењени. Вратиће се неки нови који ће се представљати као ми. Е, сад, питање је: да ли ја желим да будем тај ДРУГИ?
- То је као амрелчићи на коктелу - објасни Раде збуњеном MNW. - Може се живети и без њих...





- ...али то није прави...
- Живот?
- Ма не! Коктел, наравно!

- Спуштаћемо се низ вечити Дунав - проговори Прекобарац.
- А да Рај нисмо стигли да оверимо... - убаци двосмислено Амик.
- Идемо тамо - настави Прекобарац - где је историја најгушћа. Магловита. Често затамњена. Вихорна... Где многи догађаји имају неколико значења и још вишетумачења...



- Ви сте преживели, како видим... - одмери га MNW.
- Синко, ако ништа друго бар си упоран... - констатова Раде. - Овде пише о томе, треба мало и да читаш... Најкраће, болоњски речено, спасао га је његов хај-тех-стелт чаробни штап са западном лиценцом!
- Спасла га је упорност - исправи га Амик.
- Мушка одважност - додате Златана.
- Самоувереност - убаци ка5ан 55. - Остао је сам, што ће рећи да се удружио са најбољим!
- Сигурно вам је помогла нека невладина организација? - запита MNW.
- Јесте - прихвати Раде. - Она што води бригу о кучићима... Меркали су га трговци органима, и замало да га узму под своје...
- Није он баш млад за даваоца... - није се предавао MNW.
- Откуд купац зна да ли су око или бубрег стари 20 или 60 година? - објасни Раде. - То је чист бизнис: трак лова - трик роба...
- Сви зарађују и сви губе... - замудровао је Амик.
- Рекосте, преживео сам? - огласи се Прекобарац. - Е, видите - као да нисам! Што би рекао Амик, ово је други ја. Остала је само стара, незграпна љуштура код које се и трговци органима двоуме...
- Не брини, пријатељу - обећа му Раде. - Измоделоваћу ја тебе... Са овог путовања вратићеш се не као неко други, већ као трећи и четврти...



Pojedine slike su se pojavljivale i nestajale jer ih Cincopa.com
pušta kao Rusi i Ukrajinci gas - povremeno. 
Zamenjene su drugim, naravno boljim, a zanimljivo je
kako se tada pomeraju i značenja.


Idealni vizuelni roman imaće po nekoliko slika
 umesto jedne - da sam čitalac odabere sliku,
kojom bira i svoje, subjektivno značenje teksta...


Наставак се слаже, реченица до реченице, слика преко слике, као партија виртуелних домина без победника  - брод ће запловити, коначно...

Миливој Анђелковић



Следећи наставак >  22. "Лежећи полицајци" на рајском и европском Дунаву (...19.12.09.
http://vizant.blogspot.com/2009/12/22.html



3.12.09

Рукопис Дунава и Octopodus Arga (20. наставак)

Одлуком да се путује бродом, остварила се Радетова слутња из првих дана боравка у Amika.rs. - то можете проверити овде, пети пасус...
Карта Дунава, већ мрљава од отисака чаша свих кафанских пића и сталних гостију, раширена је пред будућим истраживачима. Његове окуке, меандри, завојице и успутнице преко целог континента исцртавале су шару пуна значења.


- Какав потпис! Шта овде пише? - узбуђено је запитала Златана.
Ка5ан 55 се важно испрси.
- Да, драга моја, право питање. И тај рукопис ће једном бити прочитан. Четврта река која извире из раја, ма где он био - Фисон. Па Истер, Danubius, Газ на турском, и потом Дунав, Danube на новоапашком... Много имена за исту поруку...

- Много читача рукописа који још нико не разуме... - уплео се Амик који је, по обичају, све знао. (Добро, не баш све, али је тако изгледало). - Византинци су сваке године слали специјалан бригантин да са средине Дунава донесе у Константинопољ свету рајску воду... И она је трајала, свежа и питка, више од годину дана...
- Пре пола године, морао сам да запливам реком - додао је 55. - Изашао сам са наслагама црнила на грудима и смрадом који је издржао два темељита прања и туширања.
- Плашите ме, драги мој - заколутала је очима Златана.
- Не бојте се, драга. Ја ћу вас са задовољством чувати, бринути и заштити од сваког црнила...

- А обале? - заинтересовао се MNW. - Насељене, претпостављам. Има ли сплавова за провод?
- Нека вам исприча Прекобарац - упутио га је Раде. - Он је туда прошао и већ нам је причао, ево то имате овде, на крају стране...

- То су далеке колоније, фанови и одјеци Octopodus Vulgaris-a... - објаснио је Прекобарац. - Њени пипци милују цео свет... Да све постане Она.
- Радо ће и нас примити - убацио се Амик који је опет све... - пише горе о томе. - Ако прихватимо то примамљиво гостопримство, ми више нећемо бити исти.
- Можда је то пут који је већ трасиран? - запитао се MNW, сећајући се лектире из Amika.rs. - Тихи ход Револуције кроз институције?
- Институције су појеле револуционаре - изјавио је Амик и важно погледао около. Но, на његову парафразу познате изреке нико није реаговао, сви су слушали Прекобарца.

- ... а тамо, на средини реке, прво ће на нас налетети вихор Левитар...


- Не знам за тај ветар... - сумњичаво је промрсио 55.
- То је ветар кога покреће поверење у државу...
- Опет институције? - запитао је MNW.
- Мој пријатељ Вујица Решин Туцић - сетно је додао Раде - то је назвао МАРКС, ЕНГЕЛС, ЛЕЊИР и био предложен за притвор, затвор и забрану пића на пет до десет година...

- Затим - настављао је Прекобарац неумољиво - захватиће нас дневно-ноћна плима Краја Историје...


- Каква мршавица! - изненадила се Златана.
- Бори се против моћне силе - објаснио је Прекобарац. - Она све нагони на ОКе гребене.
- Какве? То нешто значи?
- Нисте чули? - изненадио се Раде. Значи: Отми или купи, евентуално...

- Током пловидбе чућемо громогласну песму Орфита - додавао је Прекобарац као да претходно није било довољно.


- Она уништава све што квари њену мелодију...
- Пратићемо ритам - нашао је решење MNW. - То не може да омане.
- Запушићемо уши  као Одисеј, али слушалицама... - опет је Амик све знао.
- Ко пева? - знатижељно упита Златана.
- Пева Хор Светих Акација.


- Оне чувају овај свет да се случајно не промени...

- Плашите ме - пожалила се Златана. - Уместо на излету са пријатељима наћи ћу се у рату са силама света...
- Нећемо ратовати, госпођице. Octopodus Vulgaris се не побеђује оружјем. Разбићемо  самоувереност номада комерцијале, надвисити варваре културе, исмејати кловнове краја историје...



- Зашто баш ми, сада и овде...?
Прекобарац подиже своје рожнате капке и погледа око себе. Сви су чекали његов одговор, једино је Амик студирао добро познати трг са друге стране прозора.
- Зато сам се вратио... - рекао је замишљено. - Балкан је свету подарио четири велике цивилизације, остали тек једну или две. Све што поново почне, почеће овде, на обалама рајске реке...
- Четири? - неповерљиво се огласи MNW.
- Него шта! - убедљиво се огласи Раде. - Имали смо симпозијум у УДБИ. Ево, овде то пише, ПРВА ЛЕКЦИЈА, па читај...

- Међутим, име... - проговори 55. - Заборавили смо име!
- Велика балканска журка! - предложи MNW.
- Донатори траже спонзоре! - огласи се Амик.
- Посело на реци - умилно предложи Златана.
- Крај историје се одлаже до даљњег! - спремно изјави Прекобарац.
- УДБА препекла, наша дружина дорекла! - одсече Раде.

- Ама, људи, не то! Име брода! - освести их ка5ан 55. ЗЛАТАНА, наравно!
И он упути дуги, заљубљени поглед дами. Одговорише му две ледене стреле из њених очију.
- Две Златане? То је немогуће, бар на овом свету!
- Па, шта предлажете, драга? - одмах се сложи 55, снужденог лица.
- Рекли сте - велика хоботница? Постоји и мала поетичног имена: АРГA...


- Прави предлог! - одушеви се Амик. - Велике ужасава и сама помисао да постоје исти као што су они, само мали.
- Octopodus Arga против Octopodus Vulgaris? - замишљено упита 55. - Скратићемо на АРГО...
- Cargo? - зачуђено запита MNW. - Ипак нека комерцијала?
- Научићемо ми тебе, драги мој! - клепи га по леђима Раде. - И ми овде имамо Болоњу, али њена декларација почиње пет векова раније, од Византије а не од Карла СВМА.
- Карла Великог? Шта је то СВМА?
- Тај Карло... Самозванац, Вечити Младожења и Аналфабета... То имаш овде, на крају стране... Прочитај, немој да те стално лажу...

- АРГО, одличан предлог! - сложи се Прекобарац и загледа у снужденог ка5ана 55. Наклони му се и настави: - У вама, поштовани, имаћемо нашег Јасона. А госпођица већ јесте наша чаробна чаробница Медеја!
Ка5ан сину и важно диже главу. Златана се благо осмехну и захвално погледа Прекобарца.

Амик, са стране, одмахну главом и шапну Радету: - Мудар је овај твој кафански сабрат!
- Мудрост, то мање - више - одшапну Раде. - Имао сам муке да га приволим овдашњој вештини ласкања и лукавог подилажења. То не може да смета...