7.4.09

ЧЕТИРИ МУСКЕТАРА и сапутници из магле (10 наставак)

- Дајте ми који тренутак, господо – ка5ан се освртао око себе, нешто је тражио.
- Моја драга ми је послала своју дигиталну пројекцију која ће се, на њен знак, материјализовати... Ако то заслужим...
- Хоћете – уверено потврди Прекобарац.
- Проблем је, господо... Сигнал се помешао са програмима MGL-а... И ако то потраје... У овој бистрини од маглуштине...
- Ка5ане, ја ћу вам помоћи – обећа Раде.
Он се окрете око себе, згрчи, осмотри прамење магле и зграби мали и китњасти, осут бојама дуге.


- Да није ово?
- Немојте, госпо`н Раде – збуни се ка5ан. То је ипак...
- Не, ово је! – узвикну Раде победнички и зграби нежан прамен који је лелујао са стране.


- ... Уздржите се, молим вас – одреза ка5ан оштро. – Постаје непријатно, јер, разумећете, то је приватна пошиљка и моје шансе, са сваком грешком, постају мање...
- Да, много смо грешни – сагласи се Раде и љутито се окрете Амику.
- Чујеш шта каже господин? – подвикну он. - Шта си се загледао, није ово твој Амикарс па да ти све буде јасно... Ово је велики, напредни свет... Људи се дигитално пројектују где желе, а ми се грбимо у оној твојој шклопоцији од аута... Ка5ане, обавите ви то, ја ћу пазити да вам нико не смета... Мора да је ово!

Он уграби лепезаст прамен и гвирну у њега.
- Рекосте – драга? Или драги? – упита Раде и заклати се.
Ка5ан затрепта и махну руком да слика нестане.

- Ко би рекао да ће наш Раде први да пресиса – зачуди се Амик и приђе до Радета.
Прекобарац га подухвати под мишку са друге стране и завуче руку под огртач.
У магли, расплинута као утвара, за тренутак бљесну својим сјајно-жутим облинама и једва чујним «бућ»...


- О!!! – изусти Раде и окрете се према Прекобарцу.
- Свашта се привиђа у овој магли... – убрза Амик да објасни.
- Понешто се и материјализује – изјави Раде загледајући Прекобарца. – Понови ту магију, или вади ТО из џепа!
Ка5ан је разгртао маглу, нежно одгуркујући повесме сивих плетеница. Ту и тамо би гвирнуо и одмах сабијао слику, пре него што се отвори. Видело се да зна шта тражи. Лице му је постало видљиво, чврстих и издужених линија, као на српским фрескама и платнима Ел Грека. Црте издубљене духовношћу, светле и јасне, са тиком на левом оку чији се капак сваки час спуштао.
- Де, де – говорио је. – Само да проверим... Личиш, али није, није, није... А ово, ово, ово...
Он зграби прамен и другом руком, развуче га у златасту измаглицу из које се појави



- Ух! Ах! Ох! – чули су се гласови осталих.
– Дивно, ка5ане!
- ВИП стар «Мулен ружа» - изјасни се Прекобарац.
- Прва дама «Гранд параде»! – одушеви се Раде.
- Драгуљ Сингидунума – био је изричит Амик.
- Моја вереница, господо! – објави ка5ан.
Сва тројица се наклонише, а пројекција им климну главом и блиставо се осмехну.
- Дај оно твоје – шапну Раде Прекобарцу. – Видиш ли шта се догађа?
- Сада можемо да кренемо – објави ка5ан и нежно сави слику, љубавнички је додирујући по облинама.
Ауто су познали по стогу магле која се наслагала по њему. Разгрнули су је, одгурнули и поседали. Ка5ан је на коленима држао велики, сиви свитак.
- Господине ка5ане – упита Амик палећи мотор. – Нисам вас питао... Пешадијски гардијски ка5ан?
- Таман посла! – одговори ка5ан. – Поморски. Ка5ан дуге пловидбе!
- Поморац! – одушеви се Раде.
- Осећам ка5ане да ће ово бити почетак једног дивног... – поче Амик.
- ... и дугог... – додаде Раде.
- Три мускетара... – поче Прекобарац. – Да, три мускетара јер их је било четворица...
Ауто се покрену и још се чуло:
- Господо, молим вас, зовите ме једноставно 55...
Магла се склопи за њима а простор саже у византијску вертикалу усмерену ка небу.


Али из светлог процепа се ништа није појављивало, ново се ствара у магли.
Нејасна прилика догега са друге стране друма и загледа се за возилом на путу за Амикарс.




Стајала је непомична и чекала.
Када се звук аутомобила више није чуо, она одмахну патрљком руке и извуче


Укључи га, сачека и проговори пискавим гласом који се утапао у маглу.
- Врћј< с>! Сч>кј д пр0ђ

Миливој Анђелковић

Следећи наставак > 11. Чувари Јужне Капије: Неко и Нико http://vizant.blogspot.com/2009_05_01_archive.html


4.4.09

КИСЕЛА ЧОРБА У ДВА УЈУТРУ ( 9. наставак )

Ка5ан се занесе; лево, десно...
Амик га хитро зграби за рамена и усправи.
- Није вам добро? – забрину се.
- Много густог, опипљивог садржаја... – пожали се ка5ан.
- Пресисао лепоту! – констатова Раде. – Где је сад оно моје чудовиште да дођете к`себи...

Ка5ан растера маглу размахујући рукама и одгуркујући слике које су се саме отварале.
- Иш, тамо! – подвикнуо је. – Од ове лепоте се треба мало измаћи. Знате, господо, то је као да живите у Тарнеровој слици...



- Сви мисле – благо њему, каква лепота! А вама, унутра, смрди терпентин, заудара ланено уље, жуље вас громуље скореле боје, шамарају коментари гледалаца слике... Стално вам је мука!

- Сјајно поређење! – обрадовао се Прекобарац. – И ја сам се тако осећао. И још горе! Живео сам... Па... У стрипу. Да, у стрипу, и то незавршеном!
- Мирко и Славко? – упита саосећајно Раде.




- Нешто слично, али са друге стране... – двоумио се Прекобарац. - Хм... са друге стране смисла... Абот и Костело је најближе...

- Призивате их кад изговорите име – објасни ка5ан. – Шапните, или знацима... А то згужвајте да се не шири...
- Капетане, ви бисте могли са нама – предложи Амик. – Да се мало одморите...
- Нема мени одмора... – поче ка5ан и загледа се у Амика. – И код вас је MGL..
- Ни случајно! – увреди се Амик. – Шта ви мислите о нама?
- Нема MGL-а? – зачуди се ка5ан. – Благо вама!
- Пођите – позва га и Раде. – Боравак код нас пријаће вам к`о кисела чорба у два ујутру.
- Ма, не вреди... – нећкао се ка5ан. – Имате екране, а то...
- Само један – признаде невољно Амик.


-- У кафићу «Код Капије»! – потврди Раде. – Али, не брините, даљински је код мене.
- Само један? – изненади се ка5ан. – Па ви сте батлије!
- Него шта! – испрси се Раде.
- Па, ако не сметам... Могао бих на који дан... – уздржано се понуди ка5ан.
- Добро дошли, ка5ане 5ре 5ровићу! – обрадова се Амик. – Идемо одмах, зар не?

Миливој Анђелковић

Следећи наставак > 10. Четири мускетара и сапутници из магле http://vizant.blogspot.com/2009/04/10.html