24.8.10

Комп - Држава Три Краља (31. наставак)

Боје су дивљале око њих, руке које су додиривали биле су једина стварност у средишту калеидоскопа.
Тунел хаотичних светлости почео је отиче, преовлађивала је плавкаста и маглене куле непознатог града.

Изашли су на палубу, ка5ан се забринуто попео у командну кабину а остали су се поређали дуж ограде. На пристаништу није било добродошлице, само велики електронски билборд са треперавим словима:
NEW AGE - Komp. ZSM

DrŽavA TrI KrAljA
- Оно ЗСМ је скраћеница. А «комп»...? - нагађао је Прекобарац. – Компјутер или компанија?

- Пре ће бити комплекс – проговори ка5ан. – Или компас, што да не, важна справа...

- Комплимент, компромис... – гласно је размишљала Златана.

- Можда компањони, или компартија? – огласи се Раде.

- Неки комплот – додаде Амик. – Није компот, али јесте нека компликација...

- Сви сте у праву! – признаде ка5ан резигрирано. - Ено одбора за дочек... Од њега ћемо чути.

По пристаништу се шеткала усамљена фигура, нервозних покрета.


- Жури му се да нас одради... – резигрирано ће Амик.

- А онда ће у неки луди провод... . нагађао је Раде. - Или на целоноћно совљење...

- Али, господо! – узбуни се Златана. – Погледајте! Зар не личи на нашег покојног MNW?

- Све ће нам личити док... – поче Амик и ућута.

- Само аура – покуша да објасни Прекобарац. – Виртуелна приказа...

- У чему је разлика? – Амик је опет све знао. – И ми смо у укупном збиру 99% виртуелни, постојимо само 1% за себе и околину...

- Али, ово је MNW... – понови Златана.

Расплинута силуета им махну, Златани посла пољубац, скиде шешир и наклони се.

- Шта сам вам рекла! – победоносно ће Златана. – Само он има ту, урођену елеганцију.

- Хммм – поче ка5ан. – Ја баш нисам...

- Ти, драги, имаш другачију, мушку! – примири га дама. – Сада ћете се уверити...

Арго се примаче кеју и слика се разбистри:


- Чувена женска интуиција – промумла Амик.

- Пречица до знања – објасни му Златана и препусти се емоцијама. – Дивно је да вас опет видимо!

Сви загаламише, пуни питања. Арго је још пристајао а MNW је морао да одговара.

- Немам благог појма шта се десило. Освестио сам се у студију, морао да одрадим три рекламе и ево ме... У једном комаду, виталан и, изгледа, слободан...

- Какав је ово град, држава, коплот... – питао је Амик.

- New age Sity and State… Компанија три краља.

- Ипак компанија! – потврди своје мишљење Прекобарац. – Мада овде нисам био...

- А оно ЗСМ?

- Девиза три краља: Златоносно, Сексизобно, Младолико!

- И заиста је тако? – упита Златана.

- Јесте! – признаде MNW. – За министре и краљеве.


- А остали?
- Ево, видите и сами...


Приказа која им је пришла, кратко проговори:

- Молим вас, разилазите се. Нема ничег што толико...

... и он прогута последње речи и расплину се у неколико шарених мрља.

- Притиснули му конто! – објасни MNW. – Али, израшће он опет...

- Ништа не разумем! – признаде најзад Амик.

- То су радници – купци. Узгајају их као шампињоне, аутоматски ђубре и заливају. Заједно са њима расте намештај, апарати, куће...

- Свако добија по 500 френдова да се међусобно забављају. Ако неко неће или не може да ради, краљ притисне његов лични конто у свом тефтеру и он пропада у подземље. Заједно са кућом, намештајем... Ту се рециклирају и опет расту, од почетка.

- Људи – биљке – згрози се Амик.

- Начело ефикасности и продуктивности, доведено до краја.

- А класна свест? Право личности? Слобода избора?

- Молим? – зачуди се MNW. – Госпон` Амик, није ово 20. век. Ово је 29, или тако неки, век...

Амик трепну и унезверено се загледа у будућност. Видео је неколико пролазника. Кожа лица им је била затегнута и скоро провидна, заустављена у времену.

На почетку булевара шарениле су се фирме

Дућан антиквитета, органа и беба – широк избор,
за свачији конто!



Удружење дружбеница, велеграђана и дигиталних варвара



Сервис Спас За Вас

- Ја се овде не бих задржавао... – изјави Амик сумњичаво загледајући около.

- Останите на Аргу, као дежурни – једва дочека ка5ан. – А ми ћемо мало да гвирнемо у ту велику будућност коју нам сви обећавају...

Враћајући се на брод Амик угледа необичну гомилу...

OVDE IDE DEO TEKSTA KOJI JOŠ NE SMEM DA OBJAVIM - BIĆE U KNJIZI, PA ŠTA BUDE, BIĆE - ako bude...
... Робот је стајао укочен, камере су биле далеко и Амик покуша још једном.

- Ама, вама то не треба – проговори он главе дигнуте ка камерама. - А ја бих то однео на брод....

Мали метални створ се издужи, оживе и понови:

- Абањено!

Чуо сам! – одсече Амик. – Да је Раде овде ти би већ добио камен у бубрегу и песак у куглагере!

- Аба...но! ... Њено! А... њено! – убрза робот издужујући се све више.

Амик трепну, закорачи уназад и убрза ка броду.

Са обале, све камере су га претиле одбљескујући својим тамним објективима.

Савесно је обишао палубу, завирио у кабине и сместио се насупрот пристаништу. И тада је приметио да је Арго чудно миран и тих – нема оног сталног љуљушкања, ни удара таласића о корито. Дунав је био раван и гладак, као тамно огледало, али се зато обала љуљала, небо се навлачило

густим веловима. У даљини, тамо где је плаветнило још преовладавало, уздигоше се огромни

пипци палацајући и савијајући се за неки гигантски налет.

- Па она је све моћнија! – помисли Амик. – Што даље у времену, све је горе! Да ли то значи да нисмо успели, или тек треба да покушамо?

На прилазима граду виделе су се сенке како промичу.


Нису журиле, личило је на корзо-шетњу у неком скрајнутом, провинцијском граду.

На пристаништу се појавише остали путници Арга. Мали робот се котрљао за њима, а гротла камера су их пратиле.

Можда то и нису камере! – помисли Амик. – Можда су...

Враћали су се у тушини, камере су биле неме. Град је ћутао и повремено подрхтавао, тишину је пресецало ситно тандркање роботових точкова.

- Испловљавамо одмах! – одлучио је ка5ан. Арго се тргао, упалио моторе и окренуо крму малом роботу који је непомично стражарио на пристаништу.

- Како је било? – упита Амик, посматрајући их, замишљене и тихе.

- Узбудљиво! – објасни Раде и оде у кабину на окрепљење.

- Шта је било? – упита Амик Прекобарца.

Он затрепта својим тешким капцима.

- Дирљиво! Мачкица се попела на дрво и не уме да сиђе. Онда је дошла служба Наш спас за Вас.

- И скинула мачкицу?

- Сагорела је ласером. То је ефикасно и сигурно. А све присутне, па и нас, отерали су у Здравилиште и приказали нам спот о јубиларном, тристахиљадитом бомбардовању БумБумДунума. Паметне секирице и милосрдни дарови по лиценци «грчке ватре». Око тридесет мртвих...

- Побогу! Страшно!

- За њих је било лековито. Деловало је. Заборавили су мачкицу и узели распоред програма да дођу и на репризу...

Амик изгубљено погледа у даљину. Испред њих, на средини вечитог Дунава, ширио се светли процеп

као путоказ за бољу прошлост.

(Наставиће се, наравно)

Миливој Анђелковић

Следећи наставак > 32. Први део - Учитељи и богови, нови и стари (32. наставак – I д... 22.9.10.  http://vizant.blogspot.com/2010_09_01_archive.html