28.2.09

ВЛАДАР ЈУЖНЕ КАПИЈЕ и rajfešlus ПИСЦИ (5)

Usred priče, pojaviše se komentari…

…Ivana T. Brkovića...

... kojima se ne može odoleti...

Mozes da nadjes adresu Amica library na Internetu. Nije zezancija. Doduse radi se o umetnickom muzeju ali i taj put negde vodi. U novi Vizant? Sta je to zapravo? Novi proizvod ili pocetak marketinga koji samo maskira nesto sasvim drugo sto dolazi?

Trbusnjake sam doveo u vezu sa banderama, zicama, maglom, kao sneg sa Isusom na http://www.amika.rs/ .

Imao sam neku" viziju" o Akimu, senci Amike koji je sve suprotno od njega. Ne mora da bude loo% senka.



Juzna Kapija bi mogla da bude njegova…
Pada mi na pamet izvanredna knjiga Kalvina Nevidljivi gradovi... Kublaj kan vodi duboku konverzaciju sa Markom Polom...To nije Kad bi jedne noci putnik... koji je krajnji domet meta-metafizickog romana, nego proza koja stvara cudesne predele, bica gradove. Fantasticna, imaginativna a ipak puna zivota.
MODNA LINIJA ROMANA
Evo nekolko recenica koje mi jutros padaju napamet. Mogle bi da se nazovu razmisljanjem o romanu, ili pisanju uopste, ili mozda najpre o zivotu onoga sto se neprekidno zamislja...

Roman ne treba zavrsavati rajfislusom niti sniranjem, jos manje duplim cvorovima ili massnama kako ovde deca zavezuju patike. Trebalo bi ga pisati i privesti "kraju" sa pazljivim preklopima jednog kraja preko drugog,voditi racuna da nabori padaju onako kako roman stoji ili sedi ili se krece ili trci.



Ili se drzi jos uvek za ruku sa piscem, ili sa svojim junacima ili sa drugim piscima, zenama, decom i svetom u kome se nalazi.

Nijedna tajna ako je zaista tajna ne moze biti svedena na otkrice svoje formule. Otkrice ubice nije resenje za roman, vec samo sluzi da zadovolji napetost forme i referencije na zadovoljenje pravde.

Sa preklopima, sa njihovom prikrivenom otvorenoscu, sa skromnoscu pisca da ih takve ostavi, da posle zamisljenog ostavi prostora za zamisljanje, izgleda mnogo blize nekoj struji zivota koji nas nosi, i pisca koji vesla u njoj ali nije siguran da li ce doci ne do neke luke, nego do neke male ade ili mesta gde struja iznenada usporava...

"Skromnost pisca" nije poza, ona ako je duboko prozivljena,ona zamisljeno ne podvrgava drugim zakonima, ona mu ne namece formule..

Hteo sam valjda da kazem da to osecanje skromnosti ulazi u ono sto se pise, daje mu posebnu svetlost i ukus, i ne ostavlja svakog citaoca apsolutno zadovoljnog... Ali roman nastavlja da radi i posle svog zavrsetka...
“RAJFEŠLUS” PISCI

Ponovi mi pada na pamet pistolj Cehova... U redu je da se pojavi al zar bas uvek mora i da opali... Sta ako je barut ovlazen, ako se metak zaglavio u cevi, okidacki mehanizam zakazao... Ili sam pistolj-pisac promenio misljenje...

Pocinju razlicite kombinacije, nove, zanimljive recimo: istorija datog oruzja, model, godina proizvodnje, ruka lepotice koja ga je drzala, tajna ljubav oruzara koja ga je opsedala dok je radio na njemu...

Njegos nije kao ni Andric model za rajfislus pisce ali ona njegova o V.Mandusicu lepo bi zvucala i ovako: A u ruke Mandusica Vuka nije svaka puska ubojita...Iza toga bi dosao drugi venac koji Njegos nije stigao da napise...
MODNI DETALJ JEZERA
Posle dva toplija dana,desetak stepeni, jezero je jutros osvanulo zamrznuto.Ono je moj termometar i mala meteroloska stanica skrivena u gradu.

Ono sto se juce otopilo nocas se opet zamrzlo,ali duz obale ima malih povrsina vode slobodne od leda.Nekoliko stepeni ispod nule. Siv ali ne hladan zimski dan. Sneg mozda kasnije u toku dana...

Sta sam ti ono pricao...o naborima...o preklapanju krajeva... svasta... gde da ih covek nadje?

SUTRAŠNJICA PRIPADA MESEČARIMA


Goran Babic, u skladu sa svojim imenom - ni po babu... -
u clanku Resenje u snu pise:
“Tlo na kome ce se u dogledno doba zbijati zbilja...
...sve vise ce biti u snu, u posvijesti, u nesvijesti.
Hipnos ce naslijediti Zevsa…


Sutrasnjica pripada mjesecarima” /!!/.
Pozdrav Ivan
MALI, ZAVIJENI LIST NA KRAJU VENCA


Ali još nije kraj. Javilo mi se Drzavno knigoizdatelstvo na Makedonija iz 1947. godine. Piše, citiram:

Tvojta glava zdrava na ramenja
druga puska ti lesno 'ke najdes
a vracete na Vuka Mandusik'
seka puska ubojna 'ke bide!

Vladikata stanuva i mu dava na Mandusik' od odajata svoja eden
(pokv)aren dzeverdan.
Kraj
U zagradi je, naravno, moj dodatak. Srecom nisam morao da kvarim ono sto je vec upleteno, vec samo da dodam, ovaj mali zavijeni list na kraju Radetovog venca.

Следећи наставак >  6. MGL пренос са примерима - http://vizant.blogspot.com/2009/03/mgl-6.html

23.2.09

ИСПУЊАВАЊЕ ЖЕЉА (4)

Пламена петља улете између њих, обигра круг и запева Радетовим гласом:
- Магла свуда, магла око нас...
- Чуј ти ово... - задиви се Раде. - Штета што нема слике.
- Желите да видите ко то пева? - упита ка5ан, као добар домаћин, спреман да испуњава жеље.
Он заграби прамен магле и развуче га, лево и десно...



... а Раде улете Прекобарцу у наручје.
Ка5ан прибрано замаха рукама, слика се замути и саже у круг.
- Пазите, господо. Контролишите своје жеље. Оне морају да буду умерене, иначе може да буде опасно. Поготову у ово доба кад Најава програма лута и тражи нове жртве...

Изнад њихових глава врлудао је ужарени круг, као изгубљена комета репатица.
- Шта има на програму? - упита Раде а ка5ан се брзо саже, као војник у рову. Изнад његове главе прозуја пламена муња и разви се пред Радетом.


- Не слушајте, молим вас! - узбуди се ка5ан. - Запушите уши, то је најбоље. Овде је тон пријемчив и халуцинантан. Навлакуша, позната као НАЈАВА ПРОГРАМА!
Гласови око њих из шапата се појачаше до јеке. Ломили су се у глави и одјекивали у дну лобање. Прекобарац подиже свој чувени штап и замаха њиме. Притисну дугме и светлосна муња бљесну, прође кроз слику и нестаде у магли. Фриз глава се заљуља и настави да обајвљује програм десетинама полетних гласова.
Ка5ан је руком давао знаке да се стрпе и смире. Најзад се какофонија гласова утиша, ка5ан махну руком и слика нестаде.
- То је посебно спакован сноп енергије. Тражи посебне одбојнике или да се јуначки издржи, као ми малочас...
- Рекосте да ова магла испуњава жеље? - заинтересовао се Раде.
- Наравно! Али пазите, то може да буде... Пазите!


Тешко сврдло бупну поред Радета. Он га замишљено загледа, сетно се осмехну се и пружи руку. Слика се разби у стотине комадића и отплови ка њему, као да је усисава.
- Сада је то ваше у свим сновима - објасни ка5ан. - Зато пазите шта желите.
Широки, нежни круг се спуштао одгоре и залебдео пред Амиком.
- А ово је ваше? - упита знатижељно ка5ан.
Амик слеже раменима, развуче измаглицу и слика се отвори.



- Дивно! Ту је и море! - обрадова се ка5ан. - Честитам, госпо`н Амик, то је права жеља.
Још једна ужарена кугла долете и заврте се изнад њих као да чека на ред да буде примећена.
- Ваша, Прекобарац? - упита ка5ан. - Баш ме интересује! Нешто светско и естетско, осећам.
- Биће естетско - обећа Прекобарац. - А светско, или белосветско, то већ не зависи од мене.
Прекобарац пуцну прстима и спокојно се ослони на штап, а слика бљесну.




- Ох! - јекну Раде. - Чиста петица плус! Ово вам је блиска рођака, ка5ане, знате ли? Због таквих ствари сам одбио да плаћам ТВ претплату. Мени долазе све неке наказе, а комшијама пет плус!
Следећи наставак > 5. Владар Јужне Капије и rajfešlus писци  http://vizant.blogspot.com/2009/02/rajfeslus-5.html

22.2.09

КА5АН 5АР 5РОВИЋ (3)


- Неко долази споредним путем - објави Раде.
- Ма, немој ми... - поче Амик и ућута.

Неко је, заиста, долазио.
















Лагано, ногу пред ногу. Кораком смиреног шетача.

Чак и Прекобарац прекиде своје певање.
- Можеш да наставиш - примети Раде. - Твоје запевање га је привукло, оно ће га и отерати.

Маглени шетач је успорио кораке. Око њега се заковитла пламена спирала, бљесну женско грло а набубреле, лакирано-црвене усне отегнуто и радосно објавише УВЕК УЗ ВАС И СА ВАМА!

Шетач махну руком као да растерује мушице. Слика се расу у калеидоскоп исечака, порука иструни у јеку осамљених гласова.

Непознати приђе тројици путника













Лако се наклони не скидајући шешир:
- Ка5ан 5ар 5ровић! - представи се.
Раде се поклони уз широк замах руке и представи сву тројицу.
- Добро дошли капетане Петровићу - настави Амик. - Откуд ви...

- Не! - ужасну се маглени шетач. - Пазите на изговор, молим вас! 5ар 5ровић!
- Па... исто је...
- Ни случајно! Заокружите усне, па их широко отворите! Реците, молим вас, 1.000.000 долара.
- Милион динара - проговори Амик.
- МииЛииОн ЕууураА - исправи га Раде.
- МИИИЛИИИОООН ФУУУНТИИИИ!! - отпева Прекобарац, преврнувши своје тешке, рожнате капке.


- Тачно, господине Прекобарац! - обрадова се 5ровић. - Дивно! Ви нисте одавде? Одмах се осети прави светски шмек! Тако исто иде и ка5ан 5ар 5ровић!
- Необично презиме - изјави Амик неопрезно. - Ви сте заиста јединствени...
- Шта вам пада на памет! - узбуни се ка5ан. - Ми смо велика фамилија. Чули сте сигурно за 5ковиће, па 5риће, 5ронијевиће, 5рове, 3фуновиће, 3виће, 6иће, а и Осман је наш, само што то покушава да сакрије...
- 5росијан, 5 Бун... - додаде Прекобарац.
- 3гве Ли, 3стан... - присећао се Раде.
Ка5ан се замисли.
- Можда, господо... Неки род, то да. Али даљи.

Он се концентрисано загледа преко глава осталих и подвикну:
- Сагните се, господо, сагните!
Следећи наставак > 4. Испуњавање жеља  http://vizant.blogspot.com/2009/02/n-gy-prenos-4.html

7.2.09

ИЗЛАЗАК из Amika.rs-а (1) и СЕДАМ ХИЉАДА ТРБУШЊАКА (2)

Ако се окренете, видећете ову Kапију




Tо је знак да сте изашли из  http://www.amika.rs

Зашто?
Гвирнули сте напоље?

Отишли?

Са неким планом, или тек онако?
Знаћете када се вратите или - не вратите...


Шта видите испред себе?


Нејасан предео, сакривен у магли, са обећавајућим низом електричних стубова и пристојним друмом који води у...
У Но(Ви)з@нт, надајмо се...

СЕДАМ ХИЉАДА ТРБУШЊАКА (2)

Магла је била све гушћа и Амик је возио споро, па још спорије. Сиво-црни тунел се отварао на неколико метара испред возила и склапао одмах иза њих.


Повремено, иза стакала су промицали ројеви светлуцавих искри, праћени четама мрака који фарови нису могли да пробију.

- Магла свуда, магла око нас... – запевао је Раде полугласно.

- Прекасно је, узалудно – настављао је Прекобарац из баса.

- Дует трезних кафић-другара – најежио се Амик.

- Све је дубљи јаз! – дрекнуше певачи из гласа.

- Ајој! – јекну Амик. – То звучи уз пиће, али овде... Овде само јечи...

Он заустави ауто и погледа сапутнике.

- Доста је било... Видели сте. Нигде никог. Магла и мрак.

- Само ти се чини... – певушио је Раде али нико није знао песму са таквим речима. – Има понечег – проговори он. - Али магла је искусни ЛаЛаЛа маг... Све преобрази у невидљивост, осим себе саме...

- Има, има – прихвати Амик отежући. – Колико смо возила мимоишли? Људи срели?

- Да те нису моје усне такле – запева Прекобарац тапшући длановима.

- Не би мени било ове магле! – прихвати Раде као његов одјек.

У том тренутку око стакала заиграше свици и сплетоше се у дугачак, спирални облак који проговори дубоким, очараним гласом:

- Седам Хиљада Трбушњака!!!


- Молим??? – упита Амик зблануто.
- Шта молиш? – заинтересовао се Раде.

- Чуо си – потврди Прекобарац. – Нема сада фемкаш... Десет хиљада трбушњака!

- Седам! – исправи га Раде.

- Па седи, кад седаш! – насмеја се Прекобарац. – Није вам јасно шта је то?

И он запева, главе дигнуте ка невидљивом небу, као вук који завија:

– Кад се сексаш, нема више фемкаш...

- Шта је то било? – освртао се Амик узнемирено.

- Сазнаћемо – објави Прекобарац, одједном истрежњен. - Неко долази!

- Ма, немој и ти... - поче Амик и ућута.

Неко је, заиста, долазио.

Миливој Анђелковић

Следећи наставак - 3. Ка5ан 5ар 5ровић http://vizant.blogspot.com/2009/02/5-5-5.html