18.3.09

Како је САДАШЊОСТ претрчала у ВЕЧНОСТ (8. наставак)

- Тако је Велики ДАТО победио маглу! – слављеничким гласом објасни ка5ан. – То ће у историји бити записано као Велика Маглена Победа!


- У историји? – сумњичаво запита Амик.
- Хоће, до прве ревизије – објасни Раде.
- Шта је било отом-потом? – нестрпљиво се распита Прекобарац разгрћући камаре сиво-громуљавог ваздуха око себе.
- Шта је могло да буде? – реторски запита ка5ан. – појавио се чист, прозрачан ваздух. Ту и тамо прогорео од паљевина и светлуцав од уранијума...


- Али осиромашеног! – вајкао се Раде.
- Шта да радимо? – уздахну ка5ан. – Победник је тако изабрао и онај чисти, пунокрвни уранијум сачувао за себе.
- Себично од тако дивног створења – уздахну Амик.
- Али ефикасно! – објасни ка5ан. – Ево, видите, овако сада изгледа просечан становник ДАТОније.


- Нови еталон лепоте! – одушеви се Прекобарац.
- Дивно! – сложи се Амик.
- Светлуца, видите и сами. И то од рођења и дуго после – не дај боже – смрти...

- Све је то лепо и блиставо – окретао се Раде око себе – али где је, овде, сада, тај чисти ваздух? Онај који је велики победник донео?
- Око нас господо, око нас! – изненади се ка5ан. – Како не схватате, господо? Јасноћа и светлост морају бити испуњени садржајем! Иначе су сјај празнине, зар не? Видите, ми смо они ретки срећници који живе после краја историје. Када створите све најбоље, идеално, савршено, хармонично, складно и саморегулативно друштво, шта ће вам историја? Од овога нема бољег! И историја сама себи каже – СТОП! Марш у сумњиву, променљиву и тамну прошлост! Историја тада престаје да тече јер од најбољег нема бољег, нема другачијег, нема новијег, нема новог! И шта се тада догађа? Нешто епохално, оно што су одувек сањале све религије и идеологије! Видите, ево...



- Садашњост врши десант на будућност! И? Заузима је!
- А будућност, ни она не седи у запећку! Та будућност - која је у исти мах и наша садашњост - она...




...она трчи, спринта, спонтано претрчава! Где? У вечност, наравно, господо! У вечност!!! - дивио се ка5ан.

- А тамо господо, не може да буде празно, празњикаво, танушно и провидно, не дај боже кичерски плавкасто! Не, све мора да буде испуњено. И то густим и опипљивим садржајем који ће свако моћи да заграби када, како и колико жели...
Сан снова целокупног човечанства откако постоји и... и... шире...
Ка5ан, пун наде, рашири руке и прсти му утонуше у обећавајуће спирале сиве гарежи.
- Сада све разумете, зар не?

Следећи наставак > 9. Кисела чорба у два ујутру  http://vizant.blogspot.com/2009/04/9.html

16.3.09

Велики ДАТО на делу (7. наставак)

Да те нису њине руке такле
Не би мени било ове магле...


певушио је Прекобарац потихо, за себе.

- Ој! – огласи се Раде. – Значи, то је та велика, маглена тајна... Која заноси генерације...

- Није то шала, господо – озбиљног лица прозбори ка5ан 5ровић. – Била је тако густа да се није могло проћи. Домаћини су вилама разгртали стазицу до свог дома, а на главним правцима непрекидно су зујале моторне разгрталице...

- И тако је то трајало, и траје, и трајаће – запева Раде.

- Не претерујте, госпо`н Раде. – побуни се ка5ан. – И маглени Месец има своје мене. И помрачење... Трајало је док Велики ДАТО није...

- Велики ДАТО? – упита Амик шарајући очима по осталима.
Раде слеже раменима, Прекобарац обори очи као да у томе има и његове кривице.

- Ма није могуће! – запрепасти се ка5ан. - Не знате шта је, ко је Велики ДАТО! У каквом ви то срећном граду живите?

- У Амикарсу – објасни Амик. – Ено, са десне стране имате службени назив. Видите оно http://www.amika.rs/

- Ах, то... – уздахну ка5ан. – Знао сам да је нешто скрајнуто... Е, па, господо – поче он важним гласом – Велики ДАТО је ово... – и он хитро гурну шаку у црнкасти прамен магле који је, важно и осамљено, лебдео у простору и брзо га рашчешља.



- Ех, не, не, ово су неки локални... Само да уловим главног..

Ка5ан проџара по сивим локнама око себе, зграби највећу и отвори је.

- Ево га, господо! Част ми је да вам представим Демократског Ајатолаха Тоталне Оптимализације, познатијег као Велики ДАТО! И да наставим. Дакле, магла је трајала док овај Велики ДАТО није потражио пречицу до Северног пола.

- Шта ће тамо? – зачуди се Раде. – Залудан поп или има јак разлог?

- Како – шта ће? – узбуди се ка5ан. – Да својом ногом стане на сам врх земљине кугле! Замислите глобус, да га сад не тражим по овом маглуштини, и Великог ДАТОа на њему. Како вам делује?

- Сумњиво – одговори Амик.
- Позерски – додаде Прекобарац.
- Склиско – објави Раде. - Оклизнуће се низ неки глечер и набити муда на полутар. Падањем се добија убрзање...

- Хм, хм – кашљуцну ка5ан. – Може да буде... Или ће да бидне... Тек, ни Велики ДАТО није могао да прође. Магла је толико очврсла да није успео ни ногу да спусти на земљу, а камоли да дође до Северног пола!

- Није могао? – зачуди се Прекобарац. – Зашто је није прелетео?

- Онда нема пречице – објаснио је ка5ан. – А пречице су свуда, и у свему, најважније, као што и сами знате... Велики ДАТО је ту пречицу просекао кроз маглу и да се не би опет затварала разбуцао је све MGL преносе у околини. Главни Маглени торањ и MGL студио, репетиторе и одашиљаче...

Ка5ан застаде да узме ваздух, а у уста му се ушуња краћа серија са документарно- уметничким претензијама. – Пух – избаци је он гадљиво.
– Видите, господо – настави он – све то ништа није вредело. Магла је и даље била чврста и неначета... И тек тада је открио да се овде MGL пренос чува, пласти и лагерује свуда и на сваком месту. Испод мостова, ево видите...


... у аутобусима и возовима, зградама и школама, чак и у дечјим ношама..

... видите и сами како то опасно изгледа! И све је то очистио.



Морао је, није имао избора – пречица до Северног пола мора да буде проходна! И, тако, магла нестаде!


- Е, нека му је алал! – узвикну Амик у складу са својим именом.
- Истим добром нека му се врати! – прихвати Раде. – И нека чува муда!

Следећи наставак > 8. Како је садашњост претрчала у вечност -http://vizant.blogspot.com/2009/03/8.html

7.3.09

MGL ПРЕНОС са примерима (6. наставак )

Коментари су били, видели сте, усред текста,
а прича је нестрпљива па жури даље, и то сместа...

- Не разумем... – Амик је загледао праменове магле око себе. – Шта је ово...? Прикази тоталног загађења света? Пуца, али се понекад и сажали...




- Како, господо... – 55 се окрете, загледајући једног по једног. - Па није могуће... Не знате за MGL пренос?

Прекобарац климну главом са разумевањем.
Раде клепи Амика по рамену:
- Он не зна, ево, објасните му.
- А ти знаш? – упита Амик сумњичаво.
- Зна Прекобарски – објасни Раде. – Први кафић, па ћу знати и ја.

- Дакле MGL пренос... – поче 55 оклевајући. – Није то лако објаснити...
- Покушајте – предложи Амик неповерљиво. – Можда ће успети.

55 оклевајујући зграби мали прамен који се вукао око њега, развуче га

- Није лоше – прозбори. Згужва га у лоптицу и гурну у џеп.
- Па, видите - настави 55 - ви знате да су време и простор јединствени? Можда нису такви били одувек, али када се много простора и времена нашло заједно, они су се, па, хммм, измешали... Као ово

- Видите? Потпуно јединство...
Њихов заједнички појавни облик може бити само енергија...
Оваква...

- Добро, а магла? - Амик је био нестрпљив.

- Доћи ћемо и до ње... Ко на Земљи испуњава простор и време?
Животиње, биљке, они немају време, само простор и преживљавање.
Људи имају и простор и време које миленијумима испуњавају, цепкају, руше, мењају, бришу и реконструишу, свакакво труње гурају у њега и понеку светлу нит...
Е видите, та грдна енергија мувања са простором и временом згрушала се у сиву енергију, у ово што вама личи на маглу...
Ево, ово на пример...


Није то што видите... То је простор-време без простора и времена.
Разумете?
Обична, поприлично неуспела еманација енергије...

- А слике?
- Слике су, наравно, телевизија. Различити програми. Нема више релеја, екрана... Отворите прозор па лопатицом, вилама, пластичним хватаљакама награбите програма колико вам треба и то сложите у угао собе...
Затим укључите миксер на најспорије, уденете прамен и он, лагано, за вас, размотава програм по програм...
Може и рукама, ко воли ручни рад...
Ено, погледајте оног тамо, у даљини.

Заиста, у малом простору без магле, појавио се...

- Видите како је човек задовољан! Напластио је сигурно три кубна километра ТВ програма свих врста! Средина је гњила, али остало је суво и исцеђено, као дреновина Краљевића Марка!

Следећи наставак > 7. Велики ДАТО на делу - http://vizant.blogspot.com/2009/03/7.html