13.5.10

Милосрдни стреломет старих Словена (27. наставак)


Шта се потом догодило, имамо извештај из прве руке, од непосредног учесника и заштићеног сведока објављен у електронској књизи «Прва и једина истинита хроника о Насељавању Византије експедиције из Amika.rs под вођством MNW”, аутор MNW, издање “My home, слатки доум” и асоцијација невладиних организација, године 2039,


у поглављу под неупадљивим насловом


Како је елита потомака спасла наше претке

«Опрезно смо левитирали изнад стазе. Мој bodyguard и саветник Прекобарац је, како то правила његове службе налажу, био напред


док сам ја мотрио на околину, стварао и разрађивао неопходне стратегијске планове.


- Како ћемо се споразумети? – проверио сам његову опремљеност за ову акцију.
- Имам Гуглов симултани преводилац на све језике – потврдио је оно што сам желео да чујем.
- И – шта би им ви рекли?
- Добар дан, добри људи!

- Ни случајно! Па ми смо за њих богови! Рећи ћете: - О, поданици моји! Ваша брига и мука подигла се до неба! Дошли смо да вам то, транзицијски ефикасно и транспарентно, решимо!
- Не знају они за те термине.
- Тим боље. Више ће нас поштовати и слушати.

Иза окуке на стази пред нама се указало село.


- Стари Словени! – препознао је мој саветник оно што сам ја већ знао.


Били су окупљени код улазне капије, на саветовању..


Још нас нису приметили и ја сам са плејера пустио «Марш на Дрину». Маршевски звук ратних добоша и звецкање чинела испунили су далеку прошлост призивом архетипова њихове славне будућности. А затим је дубок глас «У бој крен`те јунаци сви...» створио сценски амбијент за наше спектакуларно појављивање. Елиту будућности они су видели како то и доликује - као богове. Да појачам доживљај и наше збуњене претке учврстим у том уверењу створио сам ватру у руци активирањем упаљача којима ме је снабдео наш интендант Раде.


Сви окупљени су пали на земљу, дубоко се клањајући.

- Богови су дошли! Они су услишили наше молбе!!! – узвикнули су у трансу откровења.

Једино су остали усправни кнез, врховни врач и један ратник са мачем о појасу који није испуштао копље. Очи су им унезверено летеле около, али се нису спуштали на земљу. Како да сачувам њихово достојанство, размишљао сам брзо, а да ми се ипак покоре? И тада сам се сетио:

- Седите! – грмнуо сам а Гугл преводилац је то пренео као тресак грома који се чуо све до нашег истраживачког брода Арго

И, они су сели, а цело племе се са колена спустило на део који је генетика опремила у ту сврху. Били су то најпажљивији слушаоци убрзаног курса о транзицији који сам икада водио у мом пребогатом искуству. У знак захвалности, касније су подигли светилиште у моју част...


...које још увек збуњује необавештене историчаре. Знам да сам погрешио што нисам основао прву невладину организацију «Апашко-Европско-Ескимски Словени», али ме је бринула недовољна координација са центрима утицаја и удаљеност од буџетских средстава.


- Ја знам шта се догађа! – грмнуо је мој глас, појачан и измењен преко Гугл преводиоца. – Али хоћу да видим шта ви, моји поданици, имате да ми кажете. Зато сам дошао! Кнеже, причај!»»

Овде завршавамо цитирање текста Mister New Wave-а. Уместо реторско-епског и опширног, племенски острашћеног, политички неосвешћеног и мултинационално застрањеног кнежевог излагања дајемо само резиме.

Словени су живели окружени Аварима, Лонгобардима и Гепидима. Северно од Авара јачала је Франачка; јужно од Гепида, преко Дунава, вековима је већ царевала моћна Византија. Да не би стално ратовали са суседима Словени су одлучили да прихвате заштитника и признају врховну власт Авара јер нису дирали њихове обичаје, а годишњи данак који су плаћали код њих је био најмањи. Повремено су ишли у пљачку византијских области – са Лонгобардима су договорили цену свог проласка кроз њихове области, а Гепиди су им за један златан борбени чамац још и помагали да пређу Дунав. Када се врате са пленом, ови трошкови су били вишеструко надмашени.

Тај срећан живот покварили су Авари. Осилили су се, почели да залазе у села, узимали шта им треба и натерали Словене да раде за њих.


Тада је и настала реч «авај» која постоји у свим словенским језицима. Када је аварски великаш затражио да му у кола, уместо коња, упрегну шест невести, Словени су се побунили. Али како победити моћно степско племе у напону снаге? Ако позову Франке и Баваре у помоћ, завршиће се са «Сјаши Аварче да узјаше Баварче»...


То питање је отежавало дане и уништавало ноћи. Оно је било предмет договора када су се појавили Прекобарац и Mister New Wave, препуни искуства из модерних периода историје. Препоручили су им да примене тактику Великих: Минезнамоништаотоме, то је био Милосрдни стреломет.

- Опште место модерне историје - приметио је Амик. - Нисте баш креативни.

- Зато смо ефикасни и транспарентни – објаснио је Mister New Wave. – Толико да су нас и Словени потпуно разумели.

По препоруци наших истраживача, Словени су набавили, купили, украли и отели много аварских стрела...


и још стрела и стрелица...



Неколико одреда су опремили у аварску одећу и Милосрдним стрелометима

напали – Франке.



- Зашто Франке? – брзоплето је упитала Златана. – Ах, да! – досетила се. – И? Да ли је вредело?


- Пише у историји – објаснио је Амик. – Франци су у осам великих похода поразили Аваре, освојили канов град, дворац и ризницу, а преживели Авари су се претопили у друге народе и нестали као народ.

- Ко тлачи, није од свих јачи... – допуни га Раде и замисли се: - Али, чекај мало, ако смо код старих Словена сада, како се то у историји већ догодило? Или смо ми већ били тамо, али онда - где смо били до сада и где смо сада???

- Шта се догодило са нашим прецима? – прекинула је Златана ову метафизичку дилему, забринута за своју прасудбину.

- Словени? Они су смирено наставили да пљачкају богату Византију и планирају походе на Солун – обавестио их је Амик. – А то већ неће моћи. Неко се опет умешао – ми, неко други или трећи, или се историја, бар једном, заиста и догодила...

Миливој Анђелковић

Следећи наставак > 29. Нарцисова заслуга и лепеначки песак (29. наставак)... 27.6.10.
http://vizant.blogspot.com/2010_06_01_archive.html