4.12.11

«НАСЕЉАВАЊЕ ВИЗ@НТИЈЕ» на фестивалу визуелних радова

«НАСЕЉАВАЊЕ ВИЗ@НТИЈЕ» на ТРЕЋЕМ МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ
„Интеркултурални дијалог кроз српски и међународни уметнички израз – Ваљево, 2011“

У организацији „АРТ групе АКТ“ и Дејана Богојевића, Фестивал је успешно реализован од 27. до 29. маја, окупивши писце, сликаре, музичаре, издаваче, уреднике, мултимедијалне уметнике.

Првог дана је отворена међународна изложба – Тријенале ВИЗУЕЛНЕ И ЕКСПЕРИМЕНТАЛНЕ ПОЕЗИЈЕ. На Тријенале се јавило 110 учесника из 29 земаља са преко 400 радова. Изложба носи назив „Рефлексија душе у времену“ и одвија се у три простора, три метафоричне „собе“: „СОБА ДУШЕ“ (Психијатријска служба Здравственог центра), „СОБА ВРЕМЕНА“ (Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“) и „СОБА РЕФЛЕКСИЈЕ“ (Центар за културу). Предложак овоме су били изводи из филозофских текстова Беле Хамваша. Дора Зорица Кљајић, графички дизајнер-сликар je аутор концепције поставке Тријенала. Оснивач и аутор поставке је Дејан Богојевић. Уметнички савет Тријенала чине: Добрица Камперелић, Дејан Богојевић, Дора Зорица Кљајић, Мирољуб Тодоровић и Мирољуб Филиповић Филимир. Значај овакве манифестације је и у томе што је то прво Тријенале визуелне и експерименталне поезије које се организује у Србији, а посебан значај је велики број квалитетних радова аутора из целог света који имају изванредне уметничке референце.

Изложбу је отворио Јанко Левнаић, књижевник из Ваљева.

На Фестивалу су били и радови Миливоја Анђелковића из «НАСЕЉАВАЊА ВИЗАНТИЈЕ» - визуелни «цитати» из визуелног романа на 1002 екрана и поводом њега:













ЧЕСТИТАМ!
Сада сте и ви у визуелном роману!


The end... ако краја има...


Миливој Анђелковић











4.9.11

Три товара блага до сиромашног Хага - 51. наставак визуелног романа

- Идемо, господо! – подвикну Раде. – Много приче, а тек два дељења!

- Не волим ову боју – јави се Амик мрштећи се. – Али, ту има доста адута, то је јача страна света.

- Невладине организације? – покуша да погоди MNW.

- Можда, као логистика. Али ово је ипак јаче: «Злочини». Ратни и остали... Ево, прилажем: Бомбардовање Сарајева. Ко има јачу, односно гору?

Сви се загледаше у карте, док Раде не узвикну: - Имам ја!

И тресну карту на сто.

- Шта ти је то?


- Холандски батаљон у Сребреници!

- Зашто они? – зачуди се MNW. – Штитили педере, трошили пилулице из Амстердама...?

- Зато што су имали пушке и мандат, а дозволили су злочине. Прво над Србима, онда над муслиманима. И сада холандска влада ставља вето на све што почиње са СР – за сваки случај.

- СРдачност, СРамота, СРећа, СРдобоља?

- И на то, можда је српско.

- Играјмо, господо! – Прекобарац је био нестрпљив. - Ево новог адута: бомбардовање Републике Српске!

- Има јаче, из истог осињака – јави се Амик и опрезно спусти карту да случајно не експлодира: – Бомбардовање Србије 1999. године! Милосрдни анђео, лично!

Сви се са интересовањем загледаше у карту.


- Каква тешка, црна крила! – изненади се MNW.

- Зато је ракетна бомба светла, у живим бојама – објасни му Раде.

- Имам и ја нешто баш јако – објави MNW. – Шта кажете на ово: трилинг деловања Амера и Уједињених нација – Авганистан, Ирак и Руанда! Близу 4 милиона мртвих...

- Аух, то је баш јако – признаде Амик. – А ово моје је актуелније: бомбардовање Либије да се ослободе потлачени извори нафте! Добиће грађанска права чим их освоје.

- Амик – уан поинт! – објави Раде. – Него, не знам да ли сте чули новости о Хашком суду?

- Шта то?


- Најновија вест: Хаг је подигао оптужнице због злочина почињених 1999. године против Амера, Велике Британије и Шпаније. Они су одмах престали да га финансирају, па трошкове преузимају Србија и Република Српска.

- Немогућа мисија – оцени Прекобарац. – Правда није само слепа, она је и непоправљиво сиромашна. Одакле паре?

- Платиће се од добијене ратне одштете, посредством Хашког суда – објасни Раде.

Амик задовољно заклима главом, а Прекобарац се сумњичаво загледа у Радета. MNW је нешто рачунао на листу папира.

- Занимљиво! – објави он. – Слепа правда тријумфује, а Хашки суд добија све паре. Моћи ће да се пререгиструје у банку и поврати поверење Амера, В. Б. и Шпаније... Да ја ипак упишем права, изгледа да је то пречица до банкарства...

- Кад завршиш мастерс код Радета, кашће ти се само – утеши га Амик. – Хајде, следећи круг – која боја адута нам је остала за четврто дељење?

- Спектакли! – објави MNW. – То је мој животни хоби. На Мрежи сам укуцао «спектакл» на српском и добио 16,5 милиона одговора. То је два спектакла по сваком становнику Србије! Имаћу жестоку конкуренцију... Ево првог адута – Гран парада!

- Поноса? – упита Амик разочарано.

- Ма, јок! – одреза МNW. – Телевизијска. Она што је из дворана побегла на улице...

- Добро ти је то, мали! – похвали га Раде и загледа се у карте. – Извини, али ментор мора да буде бољи. Ево...


... нешто код нас, а за свет...


- На тој истој Мрежи – настави МNW – Гугл на енглеском на појам «спектакл» даје 116 милиона одговора. То је по један спектакл на сваких педесетак становника планете...

- И ту смо бољи, бар по квантитету – одазва се Амик. – Ево мог над-нај и супер адута – заседање српске скупштине!

- Целодневна серија у стотинак наставака са обећањима, претњама, клетвама, сузама, поливањима, извртањем истине, судбина и џепова, уз гађање репликама и вирусима из лап-топова...


- Може! – прихвати Раде. – Адут јесте, а тек образложење! Имам реплику, али у виду јаче карте! Представићу вам врхунски спектакл. Светски, планетарни, галактички! Дванаести децембар 2012! 12 12 `12!

- Бум-бум ленд! – допуни га МNW као сваки добар ученик.

- Спектакл? – упита сумњичаво Амик.

- Ево га, видите и сами!

- Спектакл за цео Млечни Пут и суседне галаксије. Једини начин да уђемо у историју свемира! «Оног еона када је Земља експлодирала...» - како то свевременски и космички звучи!


Звучало је језиво и сви ућуташе – а шта ако се то ЗАИСТА догоди?

«Арго» се одједном заљуља, а њихова лица се издужише, МNW се ухвати за Радета а ка5ан пригрли Златану.

Зар је већ почело? – питање је које се појављивало на њиховим уснама, када све трже Златанин повик.

- Каква дивна слика!

 
Миливој Анђелковић, с. р.

СЛЕДЕЋИ НАСТАВАК > Нови Орфеј и песме 21. века, али у прози (52. наставак), КАО И 53. И 54. наставак, СУ НА АДРЕСИ  http://vizant.blogspot.com/ - ПОСЛЕ УВОДНОГ ДЕЛА
Фотографије - Обрада Амика
Извори:
Holand bat u Srebren ENG_dutchbat_krstarica. com.JPG

Andjeo rata.JPG

Pravda by tamaki theamericaspostes.JPG

spectacle-castel.jpg

Exit_Festival_1 valjevoonline.jpg

Skupstina Srbije Matija.JPG

Dan Maja by daveeza 4572246568_a052565dfa.jpg

jato-ptica photobucket com.jpg

12.8.11

Фул у боји наше судбине (50 наставак визуелног романа)

Раде ужурбано извуче шпил карата из џепа, погледа будуће саиграче и свечано га уручи Амику.

- Промешајте пажљиво. Бићете судбина света која се већ догодила и која се догађа.

- А будућност? – неповерљиво упита Амик.

– Има ли ње у овом шпилу?

- Зависи од тумачења прошлости. Ето, на пример, када Хаг подигне оптужнице за милосрдне злочине из 1999. године...

- Раде, молим вас! – прекиде га Амик. - Изаберите – карте или политичке приче? Мада и овај шпил...

- То је Карлитов шпил. На овом кецу је и његова посвета:



Амик је заинтересовано прегледао карте.

- Занимљиво... Дакле господо, боје овог јединственог шпила нису пик, херц и сличне већ мало другачије...

- Прилагођене судбини Јужне Америке...

- И нашој...

- Судбини света! – завршио је Амик поређење. – Боје овог шпила су ЗАТВОРИ, ПОЛИТИЧАРИ, ЗЛОЧИНИ и СПЕКТАКЛИ.

- А будућност? – упита MNW. – Не знам за вас, али мене то интересује.

- Има и будућности – објасни Раде. – Али то је мало проблематично јер је у оквиру обећавања политичара.

- Неостварена обећања постају велики спектакли са традицијом – укључи се Прекобарац. – Тако је обећање Благостања постало Гранд Парада, а обећање европске будућности – Егзит.

- У преводу – Излаз. Обећају европски улаз, а дају нам светски излаз.

- То је као увођење евра – присети се Раде - Вредео је 1,999888999888 марака, тако нешто. Колико је 287,5 евра – то нико није могао да израчуна, осим банака, и то страних. Морали смо да укинемо наше банке и домаћу привреду које оне финансирају да би нам филијале страних банака израчунале.

- И? – заинтересова се MNW. – Јесу ли?

- Јесу. Камате још рачунају...

- Доста приче! – Амик одлучно промеша карте и пресече шпил. – Играјмо!

- По осам карата сваком – поучавао их је Раде. – То је као осам година. Два мандата. Довољно да се унапреди или упропасти свет и држава.

- Ми то играмо карте – упита MNW – или исправљамо кривине Мисисипија?

- Браво, приправниче! – одушеви се Раде. – Напредујеш, све више, више него Амик!

Амик злокобно заклима главом, али га Прекобарац предухитри.

- Са малог врха се виде сви већи, а са великог врха само понеки...

- Извињавам се – изјави Раде. – Понео ме је узлет духа мог приправника...

И он запева тихо, себи у браду: - Почнимо игру испочетка... од првог делења твог...




- Ко има нешто коначно, необориво и свима познато, гнусно или у шљокицама... Нека почне!

- Ево ја – намрштено ће Прекобарац. – Овога би се свако радо отарасио – хитлерови конц-логори!


- Почели смо, почели... – певушио је Раде. – Ко има јаче, страшније и ужасније? Ко ће га надјачати, надјеб... пиииии..... пииии... ати...

- Стаљинови гулази – одазва се Амик и баци карту.


- Хмм, господо... Има и јаче. Титов Голи оток!
 
 

- Мислите да је јачи, хоћу рећи гори?

- Ипак је наш, зато је јачи.

- Не препирите се, имам ја још горе, односно јаче и савременије... Логори за Србе деведесетих година – укупно их је 778...




- Толико?
- Шта се чудите, сасвим логично: децентрализација у демокрацији. Имали су модел у истој држави – Голи оток.

- Не препирите се, Амери ће све то да покрију – јавио се Прекобарац. – Они имају много више сличних модела. Ево крунског примера:

- Гвантанамо! Тако нас је надјеб и пуковник Буендија – вајкао се Раде.

- У његово време – замислио се Амик – Гвантанамо није постојао. То је био идилични залив за разгледнице...

- Једна победа за господина Прекобарца! – објави Раде. – Све нас је надјеб-надиграо, уз инострану помоћ...

- Могли би да оснујете невладину организацију – предложи му MNW.

- Само у неком над... игрању – сложи се Прекобарац.

- Следеће дељење, господо! Ко има нешто убедљиво?

- ПОЛИТИЧАРИ и ОБЕЋАЊА! – објави Амик.


- Где ме нађе... – вајкну се MNW.

- Ово је јак адут! Обећао је српску државу за све Србе!

- Аух! Страшно! Није се досетио да укључи и Амере, као друга браћа... Ево јача карта! – и Раде победнички заокружи погледом по броду.

- Обећао је демократску државу за све грађане, а не само за најјаче тајкуне!

- И то ми је нешто – и Прекобарац тресну карту на сто. – Ово је јаче – обећао је Европу и 1.000 евра сваком!

- Ево, ја ћу нешто јаче – охрабри се MNW и спусти карту на сто. – Отео па растурио банке, привреду и запосленост!

- Не може! – побуни се Амик. – То је исти политичар!

- Јесте исти, али је отимати јаче од обећати! – Раде одбрани свог штићеника.

- Млади MNW је управу – изјави Прекобарац. – Тако је и записано:

«Не пожели ништа што није твоје

Већ га милом ил` силом узми под своје!»

- Не сећам се тога у Библији, а ни у Уставу...

- То је из ревидираног Декалога Емброуза Бирса, стихове је Веселин Марковић препевао за наше крајеве.

- Убедљиво звучи јер се често догађа. Запамтићу: «...што није твоје,

милом ил` силом узми под своје...»

- Идемо даље, господо! – подвикну Раде. – Прекобарац и мој штићеник имају по једну победу. Треће дељење!

Миливој Анђелковић

Следећи наставак > Три товара блага до сиромашног Хага - 51. настава... 4.9.11.

http://vizant.blogspot.com/2011_09_01_archive.html

Фотографије:
Alpinista by Rachie.Rach 5423496750_d00b67f202.jpg
Kec by Wishbook i democraticunderground.com5027974836_5e9872186f.JPG
by Exit Festival i tobic-tobic.com 4451838208_258c3c0477.jpg

covek peca by darinmarshall 477188203_edd29792db.jpg

covek od otpada by darinmarshall 477168422_6ef8e8f24b.jpg

Karta by alexhughescartoons 2572142547_96b9430138.jpg

Hitler by Ramses Duque Anell 3707229703_c3b05c4154_t.jpg

Karta by alexhughescartoons 2572965992_b654cdae5c.jpg

Tito by Wolfgang Wildner 4746805438_8364335520_m.jpg

Logori za Srbe izmedjusenki.blogspot.com 2010 071991-1996.jpg

Staljin imagesCACRTUM9.jpg

Logor blic.rs 20848_gvantanamo-ap_f.jpg

Amer zastava by R.Duran 2517539957_312effbbf0_s.jpg

Gvantanamo blic rs.JPG

Sve za vas moonstarsandpaper.blogspot.comenter%20r.JPG

Evropa i 1000 moonstarsandpaper.blogspot.com new years card by me R.JPG







29.7.11

Трач партија и најеб-покер на јужни начин (49. наставак визуелног романа)

- Чекаћемо господина путовођу – резигнирано објави Амик. – То је ново изгубљено време. Празнина која гута циљ.
- Како коме... – загонетно одговори Раде. – Чекање може да буде занимљивије од онога што се чека.
- Ја обожавам чекање – изјави Златана. – То је време оговарања. Трачариш о свему што је било и може да буде... То напуни душу!

- То «пуњење душе» - започе Раде – мој пријатељ Карлос Фуентес...
- Ко? – упита Амик изненађено.
- Добро сте чули – Карлос Фуентес, «црни анђео» јужноамеричке књижевности, књижевни Че Гевара...
- Он је то звао мало другачије: «Надјебавање!»

- Госпон` Раде, овде има и дама! – побуни се ка5ан.
- Добро, де... Извињавам се дами... Нисам хтео да фалсификујем Карлита... Мада, то је у суштини исто: напунити душу и друге надјеб...

- Ево, опет! – побуни се и Амик.
- Шта – опет? Сваки други израз био би двоструки фалсификат – и Карлоса и стварности.
- Стварност сви фалсификују – укључи се Прекобарац – јер не могу да је мењају. Али фалсификовати пријатеља, то је већ озбиљно...
- Ама какав пријатељ! – одмахну руком Амик. – Радету је пријатељ свако ко се једном задесио у истом кафеу са њим.
- У «Ротонди» - побуни се Раде. – Не било где. Сваке вечери, пуна три месеца, па ти види шта је то...
- Карлос Фуентес и ти? – у неверици упита Амик.
- Нас четворо: Карлос, ја, Оливеира и пуковник Буендија.
- Чекај, нешто си помешао. Ваљда Фуентес, Кортасар и Маркес. Три мускетара јужноамеричке књижевности.

- Кортасар и Маркес не воле Карлоса јер је код куће познатији од њих. Али га Оливеира и пуковник Буендија обожавају...
- Црни Раде, шта то причаш? Па то су књижевни ликови Кортасара и Маркеса. Личности из романа у којима се Фуентес не помиње...

- Па шта? – одби Раде сваку примедбу. – То је било у «Ротонди», рекао сам већ. Они не подносе своје ауторе, увређени су јер су им приписали и негатитвне особине. Обожавају Карлоса и надају се да ће их он преузети.
- Да ли је...? – заинтересова се Златана.
- Није, наравно. То се догађа само у пародијама а Карлито је озбиљан писац. Али зато су и Оливеира и пуковник Буендија били изузетни у «Надјебавању». За три месеца, колико смо играли, изменили смо француску и јужноамерички књижевност и знатно утицали на руску, српску и уопште европску књижевност...

- Ехеј, чекај! Где ти оде? Само још Библију и Еп о Гилгамешу ниси поменуо...
- У новој клими коју је Надјеб креирао, одрасли су Мураками, Уелбек, Остер и Де Лило, Пељевин, Чолановић, Павић... Па ти сад види!
- Али... – поче Амик размахујући рукама пред нелогичностима ове тврдње.
- Нема «али!» Само су нам Хемингвеј и Добрица Ћосић измакли јер су нешто старији. Надјеб, како то рече госпођица Златана...
- Госпођа, од недавно – збуњено изјави Златана и поцрвене. – Мог драгог љути оно «госпођица».
- Добро, госпођица – госпођа Златана, Надјеб је напунио и изменио душу књижевности. Окренуо је ка иронији и парадоксу, ка пародизацији, па је књижевност постала много ближа стварности.
- Иронија и парадокс су облици отпора...
- Они су чврст и заокружен концепт света заменили савременим. Овим разбијеним, замагљеним и реалнијим. Вештачка романтика узрочно-последичног света са хепиендом, тај прелакирани реализам, замењен је реалнијим сликама: недаће и таласи криза у предворју хаоса.
- Сви знамо оне који су играли покер географским картама и мењали свет. Хазардери за милионе људи. Али карте за играње које мењају културу!
Амик немоћно подиже очи пут неба а два-три облачка која су се задесила над њим потврдно климнуше својим кудравим главама.

- Добро – прихвати он најзад. – Претпоставимо да је тако. Него, каква је то моћна игра која мења оно што ни невладине организације не могу.
- Невладине организације? – заинтересова се MNW. – Могао бих да будем портпарол, или заштитно лице, неке од њих. Чим ме угледају да кажу: «То је MNW из NеvОrg»!
- Циљ је имати најјачу карту у што више дељења. Педесет четири карте, за 54 године наших живота. Међутим, боје нису алхемичарски симболи пик, каро, треф и херц. То су савремене боје овог света, по Карлосу Фуентесу: највећи злочини, тирани, империјализми и неправде.

- То није игра – разочара се Златана. – То је ноћна мора... Страшно!
- И ја сам се тако осећао у почетку – признаде Раде. – Тако ти и треба, мислио сам, кад хоћеш да се дружиш са самосвесним књижевницима малих земаља. А могао си да играш крикет са Енглезима и голф са Америма и причаш о времену и берзи... Али већ после првих кругова, осетио сам се боље. Слободније и чистије... Раздвајали смо светлост од таме...
... а то је, знате и сами, божанска моћ. Ваздух је треперио око нас а многе истине, скривене политичким и медијским причама, засветле су тамним сјајем онога што се заиста догодило. Са света смо спирали деценијске наслаге програмиране равнодушности...
  - Како је то страшно и романтично, у исти мах! – одушевила се Златана. – Ево, сва сам се најежила!
Ка5ан је заштитнички загрли и поведе у шетњу на други крај брода. Нешто је мрморио у њено уво и још се чуло: - Сада? Да, драги... Сада, сада, сада...
Амик и остали су се пристојно загледали у таласе око брода, само је MNW радознало искретао главу. Раде га муну а будуће заштитно лице NеvОrg-а се искриви у болну гримасу.
- Занимљива игра! – прихвати Прекобарац. – Штета што немамо тај шпил карата...
- Немамо? – изазивачки изјави Раде. – Мислите да га... Е, па, господо, грешите! Имамо га, и то овде! Ја га имам! Али, имам ли ја партнере за Надјебавање?

- Праве личности или књижевне ликове? – упита Амик.
- Претвараћемо се да смо књижевни ликови – пристаде Прекобарац – из, како оно беше, Насељавања Времена...
- Византије – исправи га Амик. – Књижевни ликови постају праве личности да би се исказали као књижевни ликови? И дует Велек-Ворен би нам завидео... Па тек Калвино и Павић... Али нешто не видим тај волшебни шпил...
- Мали! – строго нареди Раде будућем заштитном лицу NеvОrg-а – рашчисти сто!
И, из џепа победоносно извуче шпил карата...

- наставиће се, даљи текст лебди у ваздуху и само што није... -
Миливој Анђелковић

Следећи наставак > Фул у боји наше судбине (50 наставак визуелног ром... 12.8.11.

http://vizant.blogspot.com/2011_08_01_archive.html

ФОТОГРАФИЈЕ:

Ajfel kula u Bgd Jorge-11 Kalemegdan-Serbia-original.jpg

K Funetes by Figuelo 2945631990_988803c69e.jpg

Karte by Cayusa 4317525995_1bbd28de8b.jpg

Karta by alexhughescartoons 2572965992_b654cdae5c_m.jpg

Karta by Lester Of Puppets 3203777606_8da718a6c0_t.jpg

Likovi rude cactus.JPG

Nadjebati by insouciance 3061759623_c152a79d77.jpg

Oblaci Bruno Monginoux normal_clouds-102.jpg

Ogovaranje by magnusfranklin 2738589331_ec503337d5.jpg

Razdvaja svetlo i tamu hreewebe tyipepod.JPG

Tri musket juznoamer irreverendos.com Chesterfield11.jpg

Zongleri by hernan.seoane 3687858444_27b7bd3e79.jpg




19.6.11

Бин Ладен и Атила – LIKE IT! (48. наставак визуелног романа)

Обишли су изложбу ВизуеЛинки Калибар 3 пригушујући узвике изненађења. Феномен «већ виђеног»


изазивао је тајанствену мистику познатог али другог света који се понављао око њих.


- Не могу да верујем! – чудила се Златана. – Слично, или исто, само померено...

- Свет је превазишао феномен глобалног села! – замислио се Амик. – Он је постао мала глобална соба... Собица... Ма, запећак!

- Госпођице и господо – важно објави MNW. – Ово је важан тренутак! Индивидуално искуство је нестало! Сви видимо исто, осећамо исто. «Ја» опет постаје «Ми».

- А то твоје «ми» изазива исувише подударности – изјави Раде. – Премного, да би било случајно. Постоји још један одговор... Онај из трилер-романа...


- Да је неко ишао за нама – укључи се Прекобарац. – Неко нас је пратио, као сенка.

Сви се махинално окренуше.

Непозната река је смирено текла, шума је махала крошњама, само је узнемирено небо наговештавало дубину и слојевитост света који су хтели тако, успут и овлаш, да освоје. Нигде није било никог, као да су на крају света.


- Видели би брод, чамац – изјави ка5ан.

- А оно што не видимо? – запита Раде. – Тога је увек много више.

- Не видимо ни оно што видимо – сложи се Амик. – Ево, ово овде. Исечак, нешто као приказ изложбе...

- Читајте! – узбуди се Златана. – Ми смо у њој нешто као манекени! Кога помињу?


И Амик прочита:

Жалим, не могу говорити


Свиђа ми се !!!


Онтолошка надоградња визуелног феномена идентитета новим виуелизацијама, онтолошки визуелизује надограђени идентитет у нови феномен. 

I like it! A лајкање је закон!

- Молим? – огласи се Златана.

- Каже да му се свиђа – објасни Раде.

- А феномени, идентитети… Лајкање… на звезде... То сам разумела. Али она монструм реченица пре тога?

- Пребацио се у модеран регистар – појасни Амик. – Набуџене реченице страним речима сада се замењују «лајкањем». Бин Ладен у језику замењен је Атилом у смислу. Мишљења и емоције су опљачани и опустошени, остало је само «да – не», «свиђа ми се – не свиђа ми се» и «то је то – то није то». Три дебилна израза за све Аристотеле и Афродите, Ајнштајне и Азенштајне, Андриће и Амадеусе, Алексисе и Алесандре...

- Није тако – усуди се MNW да противуречи. – То је сажимање емоција у једну тачку. Увек погађа центар - I like it!

- Погађа, јер је центар свугде где је маса – пресуди Раде. - Од «може да прође јер нећу да се смарам» до «ово протреса моје емоције».

- I like it! уствари значи: « пристајем на све твоје, само немој да дираш моје» - додаде Амик.

- Можда – замисли се MNW. – И, шта је ту лоше?

- За тебе није, али онај коме «лајкаш» живи у уверењу да су све његове небулозе «in». Лажне речи умножавају лажне светове. Па тако добијеш «Sorry, I can`t talk. I like it!».

- Убедили сте «Лајк(у)» у мени – изјави MNW.

- Види ти малог! – обрадова се Раде. – Игра речима, иронија...


- У добром је друштву! – потврди Златана. – Нема масе около да му ондулира вијуге...


- Госпођице – свечано се наклони MNW. - I like it! И то без Лајке!

Утом зазвони Амиков мобилни.

- Деда Мраз се отрезнио! – обрадова се Амик. – Ићи ћемо даље...

- Ох, ох – закука деда Амику у уво. – Какво време, каква клима...Нешто ме боли глава, мука ми је... Али ипак сам вас се сетио... Доћи ће по вас мој пословни партнер. Онај што увек наручује екстра-бренд поклоне за све нове године које постоје... Најлакше ће вас наћи ако истакнете неколико новчаница као заставу.

- Шта да истакнемо? – зачудио се Амик.

- Евре, доларе, франке, може и динаре ако сте девалутирани.



- Побогу, деда Мразе, па ко је он?


- Он је велики бизнисмен – трговац. Највише воли тендере и уговоре са државом без тендера. Али ви то немате. Зато неке ђенге на конопче и нема да бринете...

- Али тамо где ми идемо... Зна ли он пут?

- Преко таквих иду сви путеви, децо моја. Само се опустите, одвешће вас где желите. И не потписујте никакве уговоре, зајмове, кредите и тако то. Много сте необавештени... Одакле сте ви, како оно беше...

- Из Amika.rs…


- Да, да, сећам се... Списак Ц... Књиге и понеки це де за Нову годину... Зато морам да вас заштитим... Романтика це деа и заокружена стварност из књига нису од овог света... Поготову тог, скрајнутог, где сте сада... Значи, ђенге на јарбол, па нека вијоре. Капито?

- I like it! – одговори Амик на своје изненађење, а сви га запрепашћено погледаше. – Лајкаћете и ви – изјави - када чујете шта ће бити наше обележје и ко ће нам бити путовођа!

Миливој Анђелковић


Следећи наставак > Трач партија и најеб-покер на јужни начин (49. нас... 29.7.11.ФОТОГРАФИЈЕ

http://vizant.blogspot.com/2011_07_01_archive.html


Zastava Amika i by Mr. T in DC 2503224501_9ed421f755.jpg

Ironija Vujaklija thought-provoking-ads-4.jpg

Novine Amika i by Annie Mole 60623084_fee634c82a.jpg

I Like it by lumaxart 2137729430_11b29f9164.jpg

Portret Amika i grafikpun baldi copy.jpg

Deja vu Amika i by Andrew Curriet i by Erf-goed.be 3243685719_7113f6a435.JPG

Recica2 by jmauerer 3465200714_c3cbb9bb6b.jpg

Amika, fotosi dr Osmanagic i night club Amika - London