- Опет ћемо спајати прсте? – запита Златана и уплете своје у шаку ка5ана.
- Прсте? – понови ка5ан. – И прсте, наравно...
Раде гурну Амика који га строго погледа: пусти их да уживају док то желе...
- Али не овде! – преузе команде Прекобарац. – Ка5ане, зауставите брод. Идемо у Маглену собу...
- Дивна је! – изјави Златана. – Баш је било пријатно у њој...
- Са киме сте... – није издржао Раде и Амик га одалами лактом. Радета пресече реченицу на пола: - Би... ћемо... и ми...
И љутито се окрете Амику: - Зашто ме фалсификујеш? Ја сам аутентичан једино кад грешим!
- Маглена соба? – упита Амик. – Маглом против магле?
- То је научна магла, не излучевина хоботнице Vulgaris – објасни Прекобарац док су ишли ка крми брода. – Њена магла затвара видике да постоји само оно што је сада. Довешћемо јој историју за врат, сву тежину прошлости која је и њу створила...
Ка5ан домаћински отвори врата...
- Ајој! – огласи се прва Златана, а допуни је хор запрепашћених гласова.
- Па ви нисте...
- Нисам! – мирно изјави MNW и истеже се у свој висини да потврди своју присутност.
- И лепо смо те ожалили – додаде Раде. – А рекао сам ја...
- А где сте били?– прекиде га Златана са надом у гласу.
- Овде. Све време.
- И када смо ка5ан и ја…
- И тада. Проверавао сам јесам ли цео или…
- Па што се нисте јавили, побогу!
- Нисте ми сметали. А нисам ни ја вама.
- Господине Mister New Wavе, то превазилази... – поче званично ка5ан.
- Доста приче! – подвикну Прекобарац. – Немамо времена за расправе. Спојте прсте, одмах!
Амик осети топле, глатке и дрхтаве прсте насупрот својих и тихо промрља.
- Није то важно, госпођо. Сви смо одрасли...
- Све сам чуо – одбруси ка5ан. – Али, признаћете...
- Нећемо! – подвикну Раде. – Испружи канџе, и без приче!
Све прекри свечани и дубоки глас Прекобарца, пун тајанствених трептаја који су се смењивали као стара, некада добро знана па заборављена мелодија.
- Зато смо ми стварни – дошаптао је ка5ан.
- Истинско време је оно које носимо у себи – наставио је Амик, једва чујно.
- Да, то наше рачунање времена... – тихо ће Златана. – Украло ми је деценију, и више... А вама?
- Мени пола живота! – огласио се Раде.
- Ону у кафићу или ван њега? – питао је Амик.
- Тише тамо! – подвикнуо је Прекобарац. – Кривите спирале времена, ко зна где ћемо доспети...
Велови око њих су тањили, магија сабијања и кроћења времена била је на самом крају. И заиста, зврцнуло је звуком аутоматске рерне која је завршила циклус а румена кугла на средини је трепнула сјајем жара који се гаси.
Изашли су, црвене сенке су лелујале око њих. Брод је био укотвљен близу огромних стабала огрнутих маховином и укорењеним у мочвару.
- Где смо? – упита Раде обазирући се у неверици.
- На броду, као и до сада – одазва се ка5ан. – Уплашио сам се да ћемо се наћи у чуну издубљеном у деблу дрвета.
- Претворени у своје претке, мушке и женске – додаде Златана.
- Нема шансе! – објасни Прекобарац. – Требало је да прође 20 векова да се ми сусретнемо, то ни магија више не може да поништи.
- Чак се и Mister New Wavе појавио – изјави задовољно Амик.
- Могао је он и раније, али није хтео да... – поче Раде.
Амик га муну у ребра и Раде, зачудо, заћута усред реченице.
- Заиста, шта се десило са вама? – упита Прекобарац оно што је свима било на уснама.
- Нагнуо сам се, пао у воду
- Госпођо, то се ЗАИСТА догодило. Право питање треба да гласи: откуд MNW овде, поново са нама?
- ??? – сви се окренуше ка њему.
- Генетика, Школски пример. Отац је од младости до данас велики фан компјутерских игрица, мајка цртаних филмова, а касније стрипова. Толико да је то утицало на њихов генетски склоп који су пренели на мене.
- А то значи – превео је Раде одмах – да наш пријатељ не може да погине, умре и тако то. Знаш ли колико живота имаш?
- Не знам, то је мој велики усуд. Увек се и ја то запитам, До сада сам потрошио три, надам се да имам форе бар до десет.
- Одлично! – обрадова се ка5ан 55. – Бићете наш специјалац, човек за посебне задатке.
- Почаствован сам – сагласио се MNW. – За ову мисију спреман сам да уложим два, три живота...
- Али, где смо? – упита Амик погледајући прашуму која се ширила на обалама.
У даљини, видео се дим између стабала.
Ка5ан критички одмери стазу која је излазила на Дунав.
- Жао ми је, али брод тамо не може...
- Могу ја! – понуди се Прекобарац. – Левитирање ће њима изгледати као ход богова. И још неко... Раде, на пример?
- А не, хвала – Раде се заклони иза MNW. – Имам вртоглавицу и од најмање висине. Ту је специјалац, зар не?
- Али ја не умем да... – забрину се MNW.
- Умећете – охрабри га Прекобарац. – Држите се за мој појас и лебдећете. Тако сам читав грозд сапатника превео преко мочваре. Идемо, изнад стазе – над равном подлогом левитација је појачана.
И он закорачи преко ограде, испружи ногу, па другу. На броду, сви повише рамена очекујући снажно БУЋ! Али Прекобарац остаде да лебди пола метра изнад воде, као незграпни дух.
MNW прекорачи ограду, ухвати се за Прекобарчев појас и остаде у ваздуху као његова млађа, елегантна сенка.
Затим кренуше, ситних покрета који су их у великим замасима понели ка потоку, па изнад њега док не нестадоше у крошњама.
- Остаје нам да чекамо – објави ка5ан и да стражаримо на мосту да нас неко или нешто не изненади. Овако – Златана, па Раде, а кад падне ноћ Амик па ја... Драга, изволи, правићу ти друштво...
Миливој Анђелковић
Следећи наставак > 27. Милосрдни стреломет старих Словена (27. наставак) 13.5.10.
http://vizant.blogspot.com/2010_05_01_archive.html
- Прсте? – понови ка5ан. – И прсте, наравно...
Раде гурну Амика који га строго погледа: пусти их да уживају док то желе...
- Али не овде! – преузе команде Прекобарац. – Ка5ане, зауставите брод. Идемо у Маглену собу...
- Дивна је! – изјави Златана. – Баш је било пријатно у њој...
- Са киме сте... – није издржао Раде и Амик га одалами лактом. Радета пресече реченицу на пола: - Би... ћемо... и ми...
И љутито се окрете Амику: - Зашто ме фалсификујеш? Ја сам аутентичан једино кад грешим!
- Маглена соба? – упита Амик. – Маглом против магле?
- То је научна магла, не излучевина хоботнице Vulgaris – објасни Прекобарац док су ишли ка крми брода. – Њена магла затвара видике да постоји само оно што је сада. Довешћемо јој историју за врат, сву тежину прошлости која је и њу створила...
Ка5ан домаћински отвори врата...
... и иза румене сфере изрони збуњено лице MNW- а.
- Ајој! – огласи се прва Златана, а допуни је хор запрепашћених гласова.
- Па ви нисте...
- Нисам! – мирно изјави MNW и истеже се у свој висини да потврди своју присутност.
- А ја сам по вама назвао крму и ограду! – увређено приговори ка5ан.
- И лепо смо те ожалили – додаде Раде. – А рекао сам ја...
- А где сте били?– прекиде га Златана са надом у гласу.
- Овде. Све време.
- И када смо ка5ан и ја…
- И тада. Проверавао сам јесам ли цео или…
- Па што се нисте јавили, побогу!
- Нисте ми сметали. А нисам ни ја вама.
- Господине Mister New Wavе, то превазилази... – поче званично ка5ан.
- Доста приче! – подвикну Прекобарац. – Немамо времена за расправе. Спојте прсте, одмах!
Амик осети топле, глатке и дрхтаве прсте насупрот својих и тихо промрља.
- Није то важно, госпођо. Сви смо одрасли...
- Све сам чуо – одбруси ка5ан. – Али, признаћете...
- Нећемо! – подвикну Раде. – Испружи канџе, и без приче!
Све прекри свечани и дубоки глас Прекобарца, пун тајанствених трептаја који су се смењивали као стара, некада добро знана па заборављена мелодија.
- Велико Пе, отвори се,
Велико Ве, раствори се,
ХаТеТеПи, покрени се,
Дупло Ве Три, отвори се!
Све је постало провидно, као у акваријуму. Одгоре су се спуштали блистави велови избраздани плавичастом светлошћу. Дроњци времена су висили, лелујави и нестални, избушени муњама па прозрачни и нежни као заласци које памтимо. Историја се размицала као убрзани спот да их пропусти у плаветнило које се назирало на крају, у само срце времена.
- Наше време је фалсификат, госпођо – прошаптао је Амик.
- Зато смо ми стварни – дошаптао је ка5ан.
- Истинско време је оно које носимо у себи – наставио је Амик, једва чујно.
- Да, то наше рачунање времена... – тихо ће Златана. – Украло ми је деценију, и више... А вама?
- Мени пола живота! – огласио се Раде.
- Ону у кафићу или ван њега? – питао је Амик.
- Тише тамо! – подвикнуо је Прекобарац. – Кривите спирале времена, ко зна где ћемо доспети...
Велови око њих су тањили, магија сабијања и кроћења времена била је на самом крају. И заиста, зврцнуло је звуком аутоматске рерне која је завршила циклус а румена кугла на средини је трепнула сјајем жара који се гаси.
Изашли су, црвене сенке су лелујале око њих. Брод је био укотвљен близу огромних стабала огрнутих маховином и укорењеним у мочвару.
Сунце је сијало, неко млађе Сунце, благо и меко, златастих зрака који нису палили кожу. Светлост се слагала у прозирним веловима, а сиво-браонкасти Дунав је добио светло-зелено прозирност, све до рибљих племена у дубинама.
- На броду, као и до сада – одазва се ка5ан. – Уплашио сам се да ћемо се наћи у чуну издубљеном у деблу дрвета.
- Претворени у своје претке, мушке и женске – додаде Златана.
- Нема шансе! – објасни Прекобарац. – Требало је да прође 20 векова да се ми сусретнемо, то ни магија више не може да поништи.
- Чак се и Mister New Wavе појавио – изјави задовољно Амик.
- Могао је он и раније, али није хтео да... – поче Раде.
Амик га муну у ребра и Раде, зачудо, заћута усред реченице.
- Заиста, шта се десило са вама? – упита Прекобарац оно што је свима било на уснама.
- Нагнуо сам се, пао у воду
и лопатице мотора су ме исецкале у млевено месо – сталожено објасни Mister New Wavе. - Много крви и делова тела, тамо се рибе још сладе ненаданој гозби.
- Господин вас озбиљно пита а ви се шегачите – Златана је била спремна да се наљути.
- Госпођо, то се ЗАИСТА догодило. Право питање треба да гласи: откуд MNW овде, поново са нама?
- ??? – сви се окренуше ка њему.
- Генетика, Школски пример. Отац је од младости до данас велики фан компјутерских игрица, мајка цртаних филмова, а касније стрипова. Толико да је то утицало на њихов генетски склоп који су пренели на мене.
- А то значи – превео је Раде одмах – да наш пријатељ не може да погине, умре и тако то. Знаш ли колико живота имаш?
- Не знам, то је мој велики усуд. Увек се и ја то запитам, До сада сам потрошио три, надам се да имам форе бар до десет.
- Одлично! – обрадова се ка5ан 55. – Бићете наш специјалац, човек за посебне задатке.
- Почаствован сам – сагласио се MNW. – За ову мисију спреман сам да уложим два, три живота...
- Али, где смо? – упита Амик погледајући прашуму која се ширила на обалама.
У даљини, видео се дим између стабала.
- Тамо ћемо сазнати – показа Прекобарац. – Ено насеобине или групе ловаца. Можда и ратника.
Ка5ан критички одмери стазу која је излазила на Дунав.
- Жао ми је, али брод тамо не може...
- Могу ја! – понуди се Прекобарац. – Левитирање ће њима изгледати као ход богова. И још неко... Раде, на пример?
- А не, хвала – Раде се заклони иза MNW. – Имам вртоглавицу и од најмање висине. Ту је специјалац, зар не?
- Али ја не умем да... – забрину се MNW.
- Умећете – охрабри га Прекобарац. – Држите се за мој појас и лебдећете. Тако сам читав грозд сапатника превео преко мочваре. Идемо, изнад стазе – над равном подлогом левитација је појачана.
И он закорачи преко ограде, испружи ногу, па другу. На броду, сви повише рамена очекујући снажно БУЋ! Али Прекобарац остаде да лебди пола метра изнад воде, као незграпни дух.
- Узми ово – Раде тутуну MNW-у у руку упаљач и батеријску лампу. – Богови су убедљивији кад се играју ватром.
MNW прекорачи ограду, ухвати се за Прекобарчев појас и остаде у ваздуху као његова млађа, елегантна сенка.
Затим кренуше, ситних покрета који су их у великим замасима понели ка потоку, па изнад њега док не нестадоше у крошњама.
- Остаје нам да чекамо – објави ка5ан и да стражаримо на мосту да нас неко или нешто не изненади. Овако – Златана, па Раде, а кад падне ноћ Амик па ја... Драга, изволи, правићу ти друштво...
Миливој Анђелковић
Следећи наставак > 27. Милосрдни стреломет старих Словена (27. наставак) 13.5.10.
http://vizant.blogspot.com/2010_05_01_archive.html
