Снажан тресак грома протресе шуму и са друге стране, изнад дрвећа указа се...
- Ко је сад па овај? – запрепасти се MNW. – Конкуренција?
- То је Велес, бог поља и шуме – одшапну Амик.
- Они, значи, постоје?
- Него шта! И они су медијске личности, свако има век-два славе па га замене новим. Ни екрани историје не могу без нових звезда.
Из масе иступи кнез племена.
Изгледао је љут и незадовољан и обрати се Велесу.
- Шта каже? – упита Амик Прекобарца који је укључио свог моћног гугл-преводиоца.
- Жали се: тешко им је – шапутао је Прекобарац. – Цео дан раде да преживе… Плена нема… Богови су их спречили да освоје Солун…
- Солун? – зачудио се Велес.
- Тесалоники, Солунос… - прецизирао је кнез.
- Ни случајно – одбио је Велес. – Ми то нисмо урадили.
- На зидине је долетео се појавио велики Перун лично – тврдио је кнез.
– Био је много љут и бесан… А после је стражарио, намрштен и наслоњен на бедеме Солуна, док се нисмо повукли.
- Није то био Перун – поново одби примедбу Велес. – Он ни не зна где је Солун… Заузет је својим небеским пословима. Са Прометејом комбинује како да се освете Зевсу…
- Како није био? Сви знамо његов лик… И бес… – изненади се кнез.
- Неки нови, тобожњи богови… Долазе са реке, врте се ту негде и лажно представљају…
- Он то… о нама? – упита Златана.
- Пст – утиша је Прекобарац. – Да чујемо…
- Јуче се расцветала магична папрат – причао је кнез.
– Али испод ње није било блага, нисмо ми те среће...
- Шта је било? – упита Велес. – Она се не расцветава узалудно.- Само једна пећина... – поче кнез.
- Строга! – убаци Амик.
- У којој живи...
- Баба Рога! – допуни га Златана.
- ... неки дух који се хвали да је Сведух, или тако нешто... Али, духови се не једу, плена нема...
- Плена ће бити све мање – прекиде га Велес. – Око вас су државе, краљевине, велике војске… А ви би и даље племенску слободу… Свако за себе… Изаберите: лепши живот под краљевском влашћу или слободу племена и тежак живот…
- Помозите нам да освојимо Солун!
- Толико блага и хране! Шта је то за вас… А ми, ми би све решили…
- Солун треба нама. Долазе неки нови богови. Морамо да им покажемо сву нашу снагу… А ви никога не слушате. Ти, кнеже, ти мораш да заведеш ред у племену. Много гледате оне стране резе и кружиће. Чујем да је било и крви…- Поџавељале се две жене…
- Ха! Две жене! Па подбуниле мужеве, потукла се братства, родови исукали мачеве, пала крв у племену! И сад ти хоћеш Солун! Да се тамо бијете. Чуо си, чули сте. Солун не дирајте! Изаберите! Краља и живот или племе и животињарење… Ја рекох!
И Велес пусти серију муња, одобрену Перуновом лиценцом.
Прекобарац искористи пометњу и сними знаке на стени.- Бежимо! Чули сте да више нисмо добродошли…
На Аргу их дочека Раде, блудећег погледа. Покрети су му били оштри и незграпни, као учитеља који сачекује ђаке побегле са часа.
- Ево их. Већ… Знао сам да не вреди ићи…
- А Солун? – упита Амик. – Знате ли ко је то био? МИ! У неком од будућих похода спасли смо град пројектујући Перунове слике по бедему!
- Већ смо били? – упита Раде. – Ето, шта сам рекао… «Учитељ» је права учитељица живота…
- А оне црте и кружиће, због којих се туку жене, и цело племе? – упита Златана.
- Снимио сам их – обрадова је Прекобарац. – Добићете, по примерак за сваког.
Он се повуче у маглену собу и убрзо се врати са шест фотоса. Изгледали су овако:
I
1 2 3 4 5 6 7 8 9
234 6 9 1 578
6*> ~99~ *1
6**>> -999~ <@*1
6**>>> -<9~ <@**1
6**><**9 <@**1
***69 / <@@**1
- Шта је ово!!!
II
6~ ?9 <@@**1
6 ///!!!9 <@@**1
6##>> 9~ <@@**1
6 <<<&&&9~~ <@@**1
[[[6]]] 9>- < ***1
III
[[[5]]] 9*><***1
[[[5*]]] 9****1
[[[5**]@> 91***19***91*
[[[5**]@>> 8** 1?
[[[5**]@@>> 8!! 1??
[[[5**]@@>> --8!!!/// 1
[[[5**]@@>> <@*8
IV
[[[ ]]] 6***>>> <*9+
6*?~ ~ <<*9+*
6**><*9+*
6***9+***
****69**+**…….. **69**+**+**.
- Шта је ово? – зачуди се Златана. – Види, драги – обрати се ка5ану – шта је ово?
- Личи на коте за безбедну пловидбу...
- Кодови првог софтвера – нагађао је Прекобарац.
- Тајно писмо масонске ложе – закључи MNW.
- Нешто у деловима – примети Амик. – Римски и арапски бројеви... Изгубљени Хамурабијев закон?
- Рецепт за медовину, сигурно – закључи Раде. – Пробаћу да га искоктелишем...
- Па пећина са сведухом… - подсети их Амик.
- Шта то може да буде?
- Све ће то вама учитељ растумачити... – обећа Раде. – Али други пут... Сада ми се спава...
Наставиће се, има још... а до тада покушајте да пронађете простор на сајту у коме је визуелни роман почео - то је Удружење Без Адресе или скраћено УДБА јер ће се роман тамо и завршити.
Дакле, тражи се УДБА на http://www.amika.rs/index.html
јер, признаћете и сами:
БОЉЕ ЈЕ ДА ВИ ПОСЕТИТЕ УДБУ НЕГО ДА УДБА ПОСЕТИ ВАС!
Дакле, тражи се УДБА на http://www.amika.rs/index.html
јер, признаћете и сами:
БОЉЕ ЈЕ ДА ВИ ПОСЕТИТЕ УДБУ НЕГО ДА УДБА ПОСЕТИ ВАС!
Миливој Анђелковић
Следећи наставак > 35. Тајна поруке на обали Дунава (35. наставак, први п... 18.11.10.
(Фотографије: Изненађена девојка, аuthor Andy Eick
Изненађена мачка, аuthor Lipedia)
Муња, е, ово морам да потражим...