3.12.09

Рукопис Дунава и Octopodus Arga (20. наставак)

Одлуком да се путује бродом, остварила се Радетова слутња из првих дана боравка у Amika.rs. - то можете проверити овде, пети пасус...
Карта Дунава, већ мрљава од отисака чаша свих кафанских пића и сталних гостију, раширена је пред будућим истраживачима. Његове окуке, меандри, завојице и успутнице преко целог континента исцртавале су шару пуна значења.


- Какав потпис! Шта овде пише? - узбуђено је запитала Златана.
Ка5ан 55 се важно испрси.
- Да, драга моја, право питање. И тај рукопис ће једном бити прочитан. Четврта река која извире из раја, ма где он био - Фисон. Па Истер, Danubius, Газ на турском, и потом Дунав, Danube на новоапашком... Много имена за исту поруку...

- Много читача рукописа који још нико не разуме... - уплео се Амик који је, по обичају, све знао. (Добро, не баш све, али је тако изгледало). - Византинци су сваке године слали специјалан бригантин да са средине Дунава донесе у Константинопољ свету рајску воду... И она је трајала, свежа и питка, више од годину дана...
- Пре пола године, морао сам да запливам реком - додао је 55. - Изашао сам са наслагама црнила на грудима и смрадом који је издржао два темељита прања и туширања.
- Плашите ме, драги мој - заколутала је очима Златана.
- Не бојте се, драга. Ја ћу вас са задовољством чувати, бринути и заштити од сваког црнила...

- А обале? - заинтересовао се MNW. - Насељене, претпостављам. Има ли сплавова за провод?
- Нека вам исприча Прекобарац - упутио га је Раде. - Он је туда прошао и већ нам је причао, ево то имате овде, на крају стране...

- То су далеке колоније, фанови и одјеци Octopodus Vulgaris-a... - објаснио је Прекобарац. - Њени пипци милују цео свет... Да све постане Она.
- Радо ће и нас примити - убацио се Амик који је опет све... - пише горе о томе. - Ако прихватимо то примамљиво гостопримство, ми више нећемо бити исти.
- Можда је то пут који је већ трасиран? - запитао се MNW, сећајући се лектире из Amika.rs. - Тихи ход Револуције кроз институције?
- Институције су појеле револуционаре - изјавио је Амик и важно погледао около. Но, на његову парафразу познате изреке нико није реаговао, сви су слушали Прекобарца.

- ... а тамо, на средини реке, прво ће на нас налетети вихор Левитар...


- Не знам за тај ветар... - сумњичаво је промрсио 55.
- То је ветар кога покреће поверење у државу...
- Опет институције? - запитао је MNW.
- Мој пријатељ Вујица Решин Туцић - сетно је додао Раде - то је назвао МАРКС, ЕНГЕЛС, ЛЕЊИР и био предложен за притвор, затвор и забрану пића на пет до десет година...

- Затим - настављао је Прекобарац неумољиво - захватиће нас дневно-ноћна плима Краја Историје...


- Каква мршавица! - изненадила се Златана.
- Бори се против моћне силе - објаснио је Прекобарац. - Она све нагони на ОКе гребене.
- Какве? То нешто значи?
- Нисте чули? - изненадио се Раде. Значи: Отми или купи, евентуално...

- Током пловидбе чућемо громогласну песму Орфита - додавао је Прекобарац као да претходно није било довољно.


- Она уништава све што квари њену мелодију...
- Пратићемо ритам - нашао је решење MNW. - То не може да омане.
- Запушићемо уши  као Одисеј, али слушалицама... - опет је Амик све знао.
- Ко пева? - знатижељно упита Златана.
- Пева Хор Светих Акација.


- Оне чувају овај свет да се случајно не промени...

- Плашите ме - пожалила се Златана. - Уместо на излету са пријатељима наћи ћу се у рату са силама света...
- Нећемо ратовати, госпођице. Octopodus Vulgaris се не побеђује оружјем. Разбићемо  самоувереност номада комерцијале, надвисити варваре културе, исмејати кловнове краја историје...



- Зашто баш ми, сада и овде...?
Прекобарац подиже своје рожнате капке и погледа око себе. Сви су чекали његов одговор, једино је Амик студирао добро познати трг са друге стране прозора.
- Зато сам се вратио... - рекао је замишљено. - Балкан је свету подарио четири велике цивилизације, остали тек једну или две. Све што поново почне, почеће овде, на обалама рајске реке...
- Четири? - неповерљиво се огласи MNW.
- Него шта! - убедљиво се огласи Раде. - Имали смо симпозијум у УДБИ. Ево, овде то пише, ПРВА ЛЕКЦИЈА, па читај...

- Међутим, име... - проговори 55. - Заборавили смо име!
- Велика балканска журка! - предложи MNW.
- Донатори траже спонзоре! - огласи се Амик.
- Посело на реци - умилно предложи Златана.
- Крај историје се одлаже до даљњег! - спремно изјави Прекобарац.
- УДБА препекла, наша дружина дорекла! - одсече Раде.

- Ама, људи, не то! Име брода! - освести их ка5ан 55. ЗЛАТАНА, наравно!
И он упути дуги, заљубљени поглед дами. Одговорише му две ледене стреле из њених очију.
- Две Златане? То је немогуће, бар на овом свету!
- Па, шта предлажете, драга? - одмах се сложи 55, снужденог лица.
- Рекли сте - велика хоботница? Постоји и мала поетичног имена: АРГA...


- Прави предлог! - одушеви се Амик. - Велике ужасава и сама помисао да постоје исти као што су они, само мали.
- Octopodus Arga против Octopodus Vulgaris? - замишљено упита 55. - Скратићемо на АРГО...
- Cargo? - зачуђено запита MNW. - Ипак нека комерцијала?
- Научићемо ми тебе, драги мој! - клепи га по леђима Раде. - И ми овде имамо Болоњу, али њена декларација почиње пет векова раније, од Византије а не од Карла СВМА.
- Карла Великог? Шта је то СВМА?
- Тај Карло... Самозванац, Вечити Младожења и Аналфабета... То имаш овде, на крају стране... Прочитај, немој да те стално лажу...

- АРГО, одличан предлог! - сложи се Прекобарац и загледа у снужденог ка5ана 55. Наклони му се и настави: - У вама, поштовани, имаћемо нашег Јасона. А госпођица већ јесте наша чаробна чаробница Медеја!
Ка5ан сину и важно диже главу. Златана се благо осмехну и захвално погледа Прекобарца.

Амик, са стране, одмахну главом и шапну Радету: - Мудар је овај твој кафански сабрат!
- Мудрост, то мање - више - одшапну Раде. - Имао сам муке да га приволим овдашњој вештини ласкања и лукавог подилажења. То не може да смета...



*** Има понечег за исправке, редактуру и за одговоре одушевљеним читаоцима који ће се јавити, али... Да текст и слике не би нестале, најсигурније је објавити их. Рукописи не горе - кад су прави, тачно је, али зато нестају у електронском ништавилу ако се, ма и за трен, забораве "правила", "упутства" и дневне заповести у виду "препорука о процесу рада на тексту и уметања слика"...

Миливој Анђелковић



Следећи наставак > 21. Нови амрелчићи за другачији живот (21. наставак) 18.12.09. http://vizant.blogspot.com/2009/12/21.html



Нема коментара:

Постави коментар