Раде ужурбано извуче шпил карата из џепа, погледа будуће саиграче и свечано га уручи Амику.
- Промешајте пажљиво. Бићете судбина света која се већ догодила и која се догађа.
- А будућност? – неповерљиво упита Амик.
– Има ли ње у овом шпилу?
- Зависи од тумачења прошлости. Ето, на пример, када Хаг подигне оптужнице за милосрдне злочине из 1999. године...
- Раде, молим вас! – прекиде га Амик. - Изаберите – карте или политичке приче? Мада и овај шпил...
- То је Карлитов шпил. На овом кецу је и његова посвета:
Амик је заинтересовано прегледао карте.
- Занимљиво... Дакле господо, боје овог јединственог шпила нису пик, херц и сличне већ мало другачије...
- Прилагођене судбини Јужне Америке...
- И нашој...
- Судбини света! – завршио је Амик поређење. – Боје овог шпила су ЗАТВОРИ, ПОЛИТИЧАРИ, ЗЛОЧИНИ и СПЕКТАКЛИ.
- А будућност? – упита MNW. – Не знам за вас, али мене то интересује.
- Има и будућности – објасни Раде. – Али то је мало проблематично јер је у оквиру обећавања политичара.
- Неостварена обећања постају велики спектакли са традицијом – укључи се Прекобарац. – Тако је обећање Благостања постало Гранд Парада, а обећање европске будућности – Егзит.
- У преводу – Излаз. Обећају европски улаз, а дају нам светски излаз.
- То је као увођење евра – присети се Раде - Вредео је 1,999888999888 марака, тако нешто. Колико је 287,5 евра – то нико није могао да израчуна, осим банака, и то страних. Морали смо да укинемо наше банке и домаћу привреду које оне финансирају да би нам филијале страних банака израчунале.
- И? – заинтересова се MNW. – Јесу ли?
- Јесу. Камате још рачунају...
- Доста приче! – Амик одлучно промеша карте и пресече шпил. – Играјмо!
- По осам карата сваком – поучавао их је Раде. – То је као осам година. Два мандата. Довољно да се унапреди или упропасти свет и држава.
- Ми то играмо карте – упита MNW – или исправљамо кривине Мисисипија?
- Браво, приправниче! – одушеви се Раде. – Напредујеш, све више, више него Амик!
Амик злокобно заклима главом, али га Прекобарац предухитри.
- Са малог врха се виде сви већи, а са великог врха само понеки...
- Извињавам се – изјави Раде. – Понео ме је узлет духа мог приправника...
И он запева тихо, себи у браду: - Почнимо игру испочетка... од првог делења твог...
- Ко има нешто коначно, необориво и свима познато, гнусно или у шљокицама... Нека почне!
- Ево ја – намрштено ће Прекобарац. – Овога би се свако радо отарасио – хитлерови конц-логори!
- Стаљинови гулази – одазва се Амик и баци карту.
- Хмм, господо... Има и јаче. Титов Голи оток!
- Мислите да је јачи, хоћу рећи гори?
- Ипак је наш, зато је јачи.
- Не препирите се, имам ја још горе, односно јаче и савременије... Логори за Србе деведесетих година – укупно их је 778...
- Толико?
- Шта се чудите, сасвим логично: децентрализација у демокрацији. Имали су модел у истој држави – Голи оток.- Не препирите се, Амери ће све то да покрију – јавио се Прекобарац. – Они имају много више сличних модела. Ево крунског примера:
- Гвантанамо! Тако нас је надјеб и пуковник Буендија – вајкао се Раде.
- У његово време – замислио се Амик – Гвантанамо није постојао. То је био идилични залив за разгледнице...
- Једна победа за господина Прекобарца! – објави Раде. – Све нас је надјеб-надиграо, уз инострану помоћ...
- Могли би да оснујете невладину организацију – предложи му MNW.
- Само у неком над... игрању – сложи се Прекобарац.
- Следеће дељење, господо! Ко има нешто убедљиво?
- ПОЛИТИЧАРИ и ОБЕЋАЊА! – објави Амик.
- Где ме нађе... – вајкну се MNW.
- Ово је јак адут! Обећао је српску државу за све Србе!
- Аух! Страшно! Није се досетио да укључи и Амере, као друга браћа... Ево јача карта! – и Раде победнички заокружи погледом по броду.
- Обећао је демократску државу за све грађане, а не само за најјаче тајкуне!
- И то ми је нешто – и Прекобарац тресну карту на сто. – Ово је јаче – обећао је Европу и 1.000 евра сваком!
- Ево, ја ћу нешто јаче – охрабри се MNW и спусти карту на сто. – Отео па растурио банке, привреду и запосленост!
- Не може! – побуни се Амик. – То је исти политичар!
- Јесте исти, али је отимати јаче од обећати! – Раде одбрани свог штићеника.
- Млади MNW је управу – изјави Прекобарац. – Тако је и записано:
«Не пожели ништа што није твоје
Већ га милом ил` силом узми под своје!»
- Не сећам се тога у Библији, а ни у Уставу...
- То је из ревидираног Декалога Емброуза Бирса, стихове је Веселин Марковић препевао за наше крајеве.
- Убедљиво звучи јер се често догађа. Запамтићу: «...што није твоје,
милом ил` силом узми под своје...»
- Идемо даље, господо! – подвикну Раде. – Прекобарац и мој штићеник имају по једну победу. Треће дељење!
Миливој Анђелковић
Следећи наставак > Три товара блага до сиромашног Хага - 51. настава... 4.9.11.
http://vizant.blogspot.com/2011_09_01_archive.html
Фотографије:
Kec by Wishbook i democraticunderground.com5027974836_5e9872186f.JPG
by Exit Festival i tobic-tobic.com 4451838208_258c3c0477.jpg
covek peca by darinmarshall 477188203_edd29792db.jpg
covek od otpada by darinmarshall 477168422_6ef8e8f24b.jpg
Karta by alexhughescartoons 2572142547_96b9430138.jpg
Hitler by Ramses Duque Anell 3707229703_c3b05c4154_t.jpg
Karta by alexhughescartoons 2572965992_b654cdae5c.jpg
Tito by Wolfgang Wildner 4746805438_8364335520_m.jpg
Logori za Srbe izmedjusenki.blogspot.com 2010 071991-1996.jpg
Staljin imagesCACRTUM9.jpg
Logor blic.rs 20848_gvantanamo-ap_f.jpg
Amer zastava by R.Duran 2517539957_312effbbf0_s.jpg
Gvantanamo blic rs.JPG
Sve za vas moonstarsandpaper.blogspot.comenter%20r.JPG
Evropa i 1000 moonstarsandpaper.blogspot.com new years card by me R.JPG
Нема коментара:
Постави коментар