30.11.09

Пут путујемо, о себи казујемо... (19. наставак)

Сцена је спремна, путници окупљени и орни за будућа дружења. Међутим, амбијент је избледео од рабљења у претходним наставцима, да УДБУ и не помињемо, она се сама јавља... Аутору више нема узмака, ако не покрене замајац приче све ће се расплинути у омаглицу духова без адресе, а он потонути у неколико смртних грехова сваког писца.


- Идемо, пут путујемо... - певушила је Златана и додавала у најежено уво ка5ана 55 - да о себи казујемо...
- Крочимо смело! - отело се ка5ану а његова рука се власнички обмота око Златане.
- Где? - разложно запита Амик.
- Како? - додаде Прекобарац и истури свој левитирајући штап. - За мене лако, али ви... заиста.... како?
- Види, види! - зачуди се Амик. - Буди се брига за заједницу...
- Ако је "како" оно право, није важно "где" - изјави Mister New Wave. - Сплавом, што да не?
- Као Робинзон?!?! - ужасну се Златана.
- А шта фали Плавом Робинзону? - зграну се MNW


- Безецовао сам бели караванчић, сладак као пуслица - обавести их Раде.


- ... и оверио пића за пут.
- Ама, не! - завапи ка5ан 55. - Заборављате да сам ја ка5ан-бродар!
- Чамцем? - забрину се Амик.



- Златана и ја - и 55 привуче даму к` себи - штедели смо за бродић који ће бити наш мили  лутајући дом. Скуцкали смо нешто пара за ово, ево, видите...



- Аух! - загрцну се Амик.
- Богами - забрину се Раде. - Моја комби-пуслица има жестоку супарницу... Какав бар има?
- Stealth технологија на делу... - закључи MNW. - Невидљива лепотица Дунава...
- Можда сте у праву - скромно ће ка5ан. - Али није тај, овај до њега...


- Купили смо га видимо свет. Али, све се променило. Свет се овде утрпава, па треба путовати да видимо шта је оставио само за себе...
- Личи на Златану! - омаче се Амику.



- И ви сте то приметили! - обрадова се ка5ан 55.
- Иста елеганција - распилави се Амик што се, најзад, његове визије прихватају. - Такође, уздржаност, ненаметљивост, више је у нашим мислима него са нама... И, несагледивих могућности...

- Као коктел Трофазни Шатл Свете Луције са ледом! - додаде Раде (кога интересује рецепт, он је овде на крају стране).

Ка5ан 55 се окрете Радету са две ледене санте у очима.
- Прихватићу то, госпо`н Раде, ако имате неко врло уверљиво објашњење!
- Имаћу, чим... - Раде одмахну руком.
- Мислио је: увек је ватра скривена, изнутра - извуче га Прекобарац.
- Ох... Дивно! - прихвати то Златана и окрете се ка5ану: - Зар нису слатки, право византијско комплиментирање...
Раде се дубоко наклони и за тренутак изгуби равнотежу: - Хвала вам, госпођице - госпођо! Ви сте осетили саму суштину мојих речи

Наставак текста је на тихом крчкању...

Миливој Анђелковић



Следећи наставак > 20. Рукопис Дунава и Octopodus Arga (20. наставак) 3.12.09. http://vizant.blogspot.com/2009/12/octopodus-arga-20.html



Нема коментара:

Постави коментар