По жељи Султана - евентуалног Издавача, кога су његове маркетинг и ДБ, односно СБ, службе обавестиле да се "Насељавање Византије" чита "ненормално по квантитету и неизвесно по квалитету читалаца", прескачемо понешто, па је та судбина задесила и "Суботарење" и маглени вагончићи Жуки-боја - 24. наставак). Зато ево 25 наставка (који је 26. јер је у међувремену... да, било је што је било, а сада се у множини текста и слика дубоко скрило и....), даклем 25. наставак, лично и НОВИ СУСРЕТ СА СУЛТАНОМ!
Испловили су кроз маглени тунел који се шкрто отварао пред прамцем «Арга». MNW је једини остао на крми, чежњиво гледајући у све блеђе куле Маглене Државе. Око њега су пролетале бљештаве кугле посебних, накнадних, специјалних и најновијих ТВ програма, хрлећи код Жуки-боја где су их жељно чекали.
Најзад, пред њима се отвори Дунав у свој ширини и лепоти.
Требало је одлучити куда даље. Низ Дунав, да, али са којим усмерењем, сидрењима, журбама или опуштањима, главним током или пречицама...
Сви су се сакупили на командном мосту и чекали Мистер MNW.
Није га било.
Дозивали су га, гласови су се уздизали над водом, и рибе су их чуле.
MNW –а нема.
Раде је отишао на крму да га доведе и вратио се са страшном вешћу – крма је прекривена паучином магле и празна, од MNW ни најмањег трага.
- Није се чак ни уписао у листу мојих пријатеља! – потужи се тамни глас, али у општој пометњи нико на то не обрати пажњу.
Вратили су се у маглу, пипавог бродског хода. Глава, шешир, тело, било какав знак? Ничега осим равнодушних таласа. Златана је претражила брод, Раде гвирнуо у све тајне закутке. Тада се Амик досетио:
- Прамајко! Пра-пра-пра-пра-прамајко!!!
Рибе су пренеле раковима, стотине кљешти су сигнализирале по дну и
- Шта је, децо? Никад мира од вас!
Саслушала је без речи, погледала испод таласа, обазрела се на све четири стране.
- Није, нажалост. Брже би сазрео да је бар једанпут заронио у историју… Око вас су зујала разна сокоћала. Други пут зовите Хермеса, он би то растумачио...
И прамајка зарони, забринута што догађаји измичу њеној контроли.
- Понео га је неки програм и истресао на кровове – мрачно је прорицао Амик.
- Био је тако елегентан и модерних схватања – сетно ће Златана.
- Могао је још толико тога да научи! – тужно ће Амик.
- Лако је схватао, али тешко прихватао – одмахивао је главом Раде. - Ето, на пример, коктел Свете Луције…
- Он би се сигурно уписао у френдове, послаћу предлог на нову адресу… - преслишавао се тамни глас.
- Срчан и предузимљив! – додао је ка5ан 55. – А такви најпре страдају…
Нико се није успротивио овој мрачној визији.
- Крмени део ћу назвати «New Wave», а остатке магле на огради «Мистерове сузе».
- Дивно, драги мој! – привила се уз ка5ана Златана. – Увек нађеш прави потез и реч...
- И? – упита Амик после дужег ћутања и гледања около. – Шта сад? Настављамо?
- Пустићемо да нас понесу токови природе – закључи Прекобарац – а не наше ситне жеље и прекомерна хтења. Применићемо Фибоначијев низ!
Има још, али знате већ - Султан и СБ...
Данас сам у пролазу срео Султана. Враћао се из престоне дворане са неке аудијенције страних изасланика. Изгледао је расположен и кад ме виде он се осмехну и махну руком да се евнуси склоне.
- Објављујеш, објављујеш – примети он.
- Само малчице, као што сте тражили. А ви – читате? – не издржах да не упитам.
- Ја? Јок! Питам Шехерезаду.
- Поздравите је – омаче ми се и ја се следих: шта ако помисли да Шехерезада и ја...
- Само смо познаници – покушах да објасним. – Ништа интимно. Где бих ја из Вашег харема...
Султан ме проницљиво погледа и нехајно рече:
- Не извињавај се... Немам ништа против... Већ дуже не свраћам у харем.
- Али, висости – изненадих се – свратите.... Опустићете се, заборавити бриге, па и нас ауторе.
- Не наговарај ме... То не вреди... И ништа ту не помаже...
Аух, забринух се. Види ти ово! Онај који може све, не може оно што свако може...
- Ако сте уморни, то су све искусне даме, помоћи ће вам у свему...
- Ма, није то... Види ти њега шта је он помислио! Писац, одмах тражи поенту и секси драму... Проблем је на вишем нивоу. Такорећи командна одговорност... На нивоу емоција... Једноставно, ја волим други харем!
Остао сам без речи и покрета, као залеђен.
Он се задовољно осмехну, махну руком пред мојим очима да ме одмађија. По томе је знао да сам запрепашћен (што би даље Марсел Пруст развио у два тома харемских мириса и сећања да докаже да тамо заиста не залазим). Такође, сазнао је и да га врло озбиљно схватам, као што приличи односу аутора са могућим будућим издавачем (што би Буковски одмах развио у пијану порно-секси теревенку где би страдала оба харема и понеки евнух).
- Јави се Шехерезади и сврати за дан-два... – упути ми он милостиве царске речи које су тако пријале мојим забриделим ушима. – Видећемо, можда ћеш успети да прођеш ТЕСТ ТРИ ПИТАЊА.
- Каква су то питања?
- Чућеш! Ни Шехерезада их не зна, немој да гњавиш жену... То је из ВЕЛИКОГ Тајног КОДЕКСА Султана-Издавача...
Он махну руком, евнуси притрчаше, мене одгурнуше у страну а њега готово понеше... У биро са гомилама рукописа који чекају ред и милост или, можда, у Други Харем?
Komentare, molim vas, pošaljite na imejl amika@verat.net - biće dodati u nastavku teksta - jer automatska veza BloG-a za Komentare sve radi osim svog osnovnog posla.
(Наставиће се, наравно, толико сам ушао у ову причу да ме ни највеће НЕ Султана више не може да заустави...)
Миливој Анђелковић
Следећи наставак > 26. Маглена соба за духове и специјалце (26. наставак)... 16.4.10.
http://vizant.blogspot.com/2010_04_01_archive.html
Испловили су кроз маглени тунел који се шкрто отварао пред прамцем «Арга». MNW је једини остао на крми, чежњиво гледајући у све блеђе куле Маглене Државе. Око њега су пролетале бљештаве кугле посебних, накнадних, специјалних и најновијих ТВ програма, хрлећи код Жуки-боја где су их жељно чекали.
Најзад, пред њима се отвори Дунав у свој ширини и лепоти.
Сви су се сакупили на командном мосту и чекали Мистер MNW.
Није га било.
Дозивали су га, гласови су се уздизали над водом, и рибе су их чуле.
MNW –а нема.
Раде је отишао на крму да га доведе и вратио се са страшном вешћу – крма је прекривена паучином магле и празна, од MNW ни најмањег трага.
- Није се чак ни уписао у листу мојих пријатеља! – потужи се тамни глас, али у општој пометњи нико на то не обрати пажњу.
Вратили су се у маглу, пипавог бродског хода. Глава, шешир, тело, било какав знак? Ничега осим равнодушних таласа. Златана је претражила брод, Раде гвирнуо у све тајне закутке. Тада се Амик досетио:
- Прамајко! Пра-пра-пра-пра-прамајко!!!
Рибе су пренеле раковима, стотине кљешти су сигнализирале по дну и
Саслушала је без речи, погледала испод таласа, обазрела се на све четири стране.
- Није, нажалост. Брже би сазрео да је бар једанпут заронио у историју… Око вас су зујала разна сокоћала. Други пут зовите Хермеса, он би то растумачио...
И прамајка зарони, забринута што догађаји измичу њеној контроли.
- Понео га је неки програм и истресао на кровове – мрачно је прорицао Амик.
- Желео је да се врати, па ето... – ублажавао је догађај ка5ан 55.
- Био је тако елегентан и модерних схватања – сетно ће Златана.
- Дете и жртва свог времена – оценио је Прекобарац.
- Могао је још толико тога да научи! – тужно ће Амик.
- Лако је схватао, али тешко прихватао – одмахивао је главом Раде. - Ето, на пример, коктел Свете Луције…
- Он би се сигурно уписао у френдове, послаћу предлог на нову адресу… - преслишавао се тамни глас.
Нико се није успротивио овој мрачној визији.
- Крмени део ћу назвати «New Wave», а остатке магле на огради «Мистерове сузе».
- Дивно, драги мој! – привила се уз ка5ана Златана. – Увек нађеш прави потез и реч...
- И? – упита Амик после дужег ћутања и гледања около. – Шта сад? Настављамо?
- Пустићемо да нас понесу токови природе – закључи Прекобарац – а не наше ситне жеље и прекомерна хтења. Применићемо Фибоначијев низ!
Има још, али знате већ - Султан и СБ...
Данас сам у пролазу срео Султана. Враћао се из престоне дворане са неке аудијенције страних изасланика. Изгледао је расположен и кад ме виде он се осмехну и махну руком да се евнуси склоне.
- Објављујеш, објављујеш – примети он.
- Само малчице, као што сте тражили. А ви – читате? – не издржах да не упитам.
- Ја? Јок! Питам Шехерезаду.
- Поздравите је – омаче ми се и ја се следих: шта ако помисли да Шехерезада и ја...
- Само смо познаници – покушах да објасним. – Ништа интимно. Где бих ја из Вашег харема...
Султан ме проницљиво погледа и нехајно рече:
- Не извињавај се... Немам ништа против... Већ дуже не свраћам у харем.
- Али, висости – изненадих се – свратите.... Опустићете се, заборавити бриге, па и нас ауторе.
- Не наговарај ме... То не вреди... И ништа ту не помаже...
Аух, забринух се. Види ти ово! Онај који може све, не може оно што свако може...
- Ако сте уморни, то су све искусне даме, помоћи ће вам у свему...
- Ма, није то... Види ти њега шта је он помислио! Писац, одмах тражи поенту и секси драму... Проблем је на вишем нивоу. Такорећи командна одговорност... На нивоу емоција... Једноставно, ја волим други харем!
Остао сам без речи и покрета, као залеђен.
Он се задовољно осмехну, махну руком пред мојим очима да ме одмађија. По томе је знао да сам запрепашћен (што би даље Марсел Пруст развио у два тома харемских мириса и сећања да докаже да тамо заиста не залазим). Такође, сазнао је и да га врло озбиљно схватам, као што приличи односу аутора са могућим будућим издавачем (што би Буковски одмах развио у пијану порно-секси теревенку где би страдала оба харема и понеки евнух).
- Јави се Шехерезади и сврати за дан-два... – упути ми он милостиве царске речи које су тако пријале мојим забриделим ушима. – Видећемо, можда ћеш успети да прођеш ТЕСТ ТРИ ПИТАЊА.
- Каква су то питања?
- Чућеш! Ни Шехерезада их не зна, немој да гњавиш жену... То је из ВЕЛИКОГ Тајног КОДЕКСА Султана-Издавача...
Он махну руком, евнуси притрчаше, мене одгурнуше у страну а њега готово понеше... У биро са гомилама рукописа који чекају ред и милост или, можда, у Други Харем?
Komentare, molim vas, pošaljite na imejl amika@verat.net - biće dodati u nastavku teksta - jer automatska veza BloG-a za Komentare sve radi osim svog osnovnog posla.
(Наставиће се, наравно, толико сам ушао у ову причу да ме ни највеће НЕ Султана више не може да заустави...)
Миливој Анђелковић
Следећи наставак > 26. Маглена соба за духове и специјалце (26. наставак)... 16.4.10.
http://vizant.blogspot.com/2010_04_01_archive.html
Pazi sta radis, ne diraj Sultane!
ОдговориИзбриши